YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

2. Књига Самуилова 21

21
Давид освећује Гаваоњане
1У Давидово време била је глад три године заредом. Давид је тражио лице Господње и Господ рече: „На Саулу и његовом дому лежи кривица за проливену крв, јер је погубио Гаваоњане.“
2Цар је позвао Гаваоњане и говорио с њима. А Гаваоњани нису Израиљци, него преостали потомци Аморејаца, којима су се Израиљци обавезали заклетвом. У својој ревности за Израиљ и Јуду, Саул је настојао да их истреби. 3Давид рече Гаваоњанима: „Шта могу да учиним за вас? Чиме да вас откупим да бисте благословили наследство Господње?“
4Гаваоњани му одговорише: „Не тражимо ни сребро ни злато од Саула и његовог дома, нити тражимо да се ико погуби у Израиљу.“
Давид рече: „Што год кажете, ја ћу то учинити за вас.“
5Они одговорише цару: „Од човека који нас је затирао и који је наумио да нас уништи, да се не одржимо нигде у Израиљу – 6нека нам се преда седам од његових синова да их раскомадамо пред Господом у Гаваји Саула, изабраника Господњег.“
Цар рече: „Предаћу их.“
7Ипак, цар је поштедео Мефивостеја, сина Сауловог сина Јонатана, због заклетве коју су Давид и Јонатан положили један другом пред Господом. 8Цар узе Армонија и Мефивостеја, два сина Ресфе, ћерке Аје, које је родила Саулу, и пет синова Саулове ћерке Мераве#21,8 У већини јеврејских текстова и у преписима Септуагинте стоји Михала. Међутим, Михала је била млађа Саулова ћерка која није имала деце. Зато се већина превода одлучује за Мерава – која је била Саулова старија ћерка – према два јеврејска текста и сиријском тексту. То одговара тексту 1. Сам 18,19, јер је Мерава била Адрилова жена., које је родила Адрилу, сину Варзелаја Меолаћанина, 9и предаде их у руке Гаваоњана. Они су их раскомадали на гори пред Господом. Сва седморица су страдали заједно. Били су погубљени у првим данима жетве, на почетку жетве јечма.
10Тада је Ресфа, ћерка Ајина, узела врећу од кострети и прострла је за себе на стени, од почетка жетве#21,10 Од априла до септембра или октобра, до сезоне киша., све док киша с неба није пала на њих. Она није дала да птице небеске долазе на њих дању, ни звери пољске ноћу. 11Кад су Давиду јавили шта је урадила Ајина ћерка Ресфа, Саулова иноча, 12он је отишао и узео Саулове кости и кости његовог сина Јонатана од мештана Јавис-Галада, које су украли с главног трга у Вет-Сану; њих су Филистејци обесили тамо оног дана кад су убили Саула на Гелвуји. 13Давид је однео оданде Саулове кости и кости његовог сина Јонатана, и здружио их с костима раскомаданих.
14Затим је сахранио Саулове кости и кости његовог сина Јонатана у Венијаминовом подручју, у Сели, у гробу његовог оца Киса. Пошто су урадили све што је цар заповедио, Бог се смиловао земљи.
Давидови војни походи
15А када је опет избио рат Филистејаца са Израиљем, Давид и његове слуге с њим, су отишли доле и ступили у бој с Филистејцима. Давид је био исцрпљен. 16А Јесви-Венов, један од потомака Рафајевих, имао је копље тешко три стотине шекела#21,16 Око 3,5 kg. бронзе. Имао је и нови мач, и говорио је како ће убити Давида. 17Али Давиду притече у помоћ Ависај, син Серујин, који навали на Филистејца и уби га. Тада су се Давидови људи заклели: „Нећеш више излазити с нама у бој, да се не угаси светиљка Израиљу.“
18После тога је опет избио рат с Филистејцима у Гову. Тада је Сивехај Хусаћанин убио Сафа, који је био Рафајев потомак.
19Затим је опет избио рат са Филистејцима у Гову. Тада је Елханан, син Јаре-Орегимова, из Витлејема, убио Голијата Гаћанина, коме је дршка копља била као ткалачко вратило.
20Затим је опет избио рат у Гату. Ту је био неки човек дивовског раста, који је имао шест прстију на свакој руци, и шест прстију на свакој нози, укупно двадесет четири прста. И он је био Рафајев потомак. 21Он је вређао Израиљ, али га је убио Јонатан, син Давидовог брата Шиме.
22Та четворица су били потомци Рафаја из Гата, а погинули су од руке Давида и његових слугу.

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi