2. Коринћанима 6:1-13

Као Христови сарадници, молимо вас да не узимате олако милост Божију. Јер Бог говори: „У време повољно сам те услишио, и у дан спасења сам ти помогао.“ Ево, сада је право време, сада је дан спасења. Ми никоме не постављамо препреке, да нико не покуди нашу службу. Напротив, у свему показујемо да смо слуге Божије: у великој постојаности, невољама, нуждама, тешкоћама, под батинама, у тамницама, пред разјареном светином, у напорима, бдењима, и постовима, у чистоти, знању, стрпљивости, доброти, у Светом Духу, искреној љубави, искреном говору, у Божијој снази, с оружјем праведности с десне и леве стране; у слави и срамоти, са злим и добрим гласом. Сматрају нас варалицама, а искрени смо. Ми смо као незнанци, а ипак нас познају; наизглед умиремо, али, ево, живимо; као кажњени смо, али нисмо погубљени; наизглед смо жалосни, али смо увек радосни; наизглед сиромашни, а ипак обогаћујемо многе; наизглед као они који немају ништа, а ипак имају све. Говоримо вам искрено, Коринћани, срце смо широм отворили за вас. Наше срце није тесно за вас, али је ваше срце тесно за нас. Говорим вам као својој деци: проширите, заузврат, и ви своја срца.