1. Књига Самуилова 18:5-16

Давид је био успешан на свим походима на које га је Саул слао, па га је Саул поставио као заповедника над војском. То је било мило свему народу и Сауловим слугама. Приликом њиховог повратка, кад се Давид вратио пошто је убио Филистејца, излазиле су жене из свих израиљских градова у сусрет цару Саулу певајући, играјући, и веселећи се уз бубњеве и цимбале. Жене су се радовале и певајући одговарале једна другој: „Саул поби своје хиљаде, а Давид десетине хиљада.“ Саул се веома наљутио; озлоједиле су га те речи. Рекао је: „Давиду су доделили десетине хиљада, а мени само хиљаде. Још му само треба царство!“ Од тог дана је Саул попреко гледао Давида. Сутрадан зао дух од Бога нападе Саула, тако да је почео да махнита по кући. Давид је свирао лиру као обично. Саул је у руци имао копље. Он баци копље говорећи у себи: „Приковаћу Давида за зид!“ Али Давид му се двапут измакнуо. Саул се бојао Давида, јер је Господ био с њим, а од Саула је био одступио. Зато га је Саул уклонио из своје близине и поставио га као заповедника над хиљаду. Тако је Давид одлазио и враћао се на челу народа. Давид је био успешан у свим својим подухватима јер је Господ био с њим. Кад је Саул видео да је Давид веома успешан спопао га је страх од њега. Сав је Израиљ и Јуда волео Давида јер је одлазио и враћао се њима на челу.