1. Књига Самуилова 17
17
Давид и Голијат
1Филистејци окупише своју војску да ратују. Окупили су се код Сокота, који припада Јуди, а утаборили се између Сокота и Азеке, у Ефес-Дамиму. 2Саул и Израиљци су се окупили и утаборили у долини Или, па су се сврстали у бојни ред против Филистејаца. 3Филистејци су били на једном брду, а Израиљци на другом. Између њих је била долина.
4Тада је из филистејског табора иступио изазивач по имену Голијат из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ#17,4 Око 3 m.. 5На глави је имао бронзану кацигу, а на себи је имао љускав оклоп од бронзе тежине пет хиљада шекела#17,5 Око 60 kg.. 6На ногама је имао бронзане штитнике и бронзани копљић између рамена. 7Шипка његовог копља била је као вратило, а шиљак копља му је био тежак шест стотина гвоздених шекела#17,7 Око 7 kg.. Пред њим је ишао његов штитоноша.
8Он је, дакле, стао и дозивао Израиљеве бојне редове говорећи им: „Зашто излазите да се сврстате за бој? Нисам ли ја Филистејац а ви Саулове слуге? Изаберите једног човека, па нека сиђе к мени! 9Ако ме свлада у двобоју и погуби ме, ми ћемо вам бити поданици, а ако ја свладам њега и погубим га, ви ћете нама бити поданици.“ 10Филистејац је наставио: „Ја сам данас осрамотио бојне редове Израиља! Доведите ми човека да се боримо!“
11Кад су Саул и сви Израиљци чули ове Филистејчеве речи, смели су се и веома уплашили.
Давид долази у табор
12Давид је био син једног Ефраћанина из Витлејема Јудиног, по имену Јесеј, који је имао осам синова. У Саулово време Јесеј је био времешан и одмакао у годинама. 13Јесејева три старија сина су била отишла за Саулом у рат. Та три сина који су отишли у рат звали су се: Елијав, првенац, други Авинадав а трећи Шама. 14Давид је био најмлађи. Три најстарија су отишла за Саулом. 15Давид је одлазио од Саула и враћао се да напаса овце свога оца у Витлејему.
16А Филистејац је иступао ујутро и увече и постављао се четрдесет дана.
17Јесеј рече своме сину Давиду: „Узми за своју браћу ову ефу#17,17 Око 16 kg. прженог жита и ових десет хлебова, па се пожури својој браћи у табор. 18А ових десет сирева однеси заповеднику над хиљаду. Види како су твоја браћа, и донеси од њих неки знак.“
19Саул је био с њима и са свим израиљским људством у долини Или ратујући против Филистејаца.
20Давид порани ујутро, остави стадо чувару и оде како му је заповедио његов отац Јесеј. Дошао је у табор баш кад је војска изашла у бојни ред и подигла бојни поклик. 21Израиљци и Филистејци су сврстали своје борбене редове једни према другима. 22Давид је оставио своје ствари код чувара опреме, па је отрчао до бојног реда; дошао је да упита браћу јесу ли добро. 23Док је он разговарао с њима, из филистејских редова је иступио изазивач, по имену Голијат из Гата, и изговорио исте речи као пре. А Давид је то чуо. 24Кад су га Израиљци видели, сви су побегли од њега, јер су се веома уплашили.
25Израиљци су говорили: „Јесте ли видели овог човека? Он излази да срамоти Израиља. Цар ће дати велико благо ономе ко га погуби. Даће му још и своју ћерку за жену, а дом његовог оца ослободиће од пореза.“
26Давид упита људе што су стајали с њим: „Шта ће добити човек који погуби овог Филистејца и скине срамоту с Израиља? И ко је тај необрезани Филистејац да срамоти бојне редове живога Бога?“
27Народ му одговори исто: „То ће се учинити за човека који га погуби.“
28Кад је Елијав, Давидов најстарији брат, чуо како он разговара с људима, разгневио се на Давида и рекао: „Зашто си дошао? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја твоју обест и злобу твога срца: ти си дошао да видиш битку!“
29Давид одговори: „Шта сам сад урадио? Зар се не сме рећи ни реч?“ 30Онда се окренуо од њега према неком другом и поновио исте речи. Народ му је одговорио исто као први пут.
31Кад је народ чуо његове речи, јавили су Саулу, који је послао по њега.
32Давид рече Саулу: „Нека ником не клоне срце због њега! Твој слуга ће изаћи на двобој са овим Филистејцем.“
33Саул одговори Давиду: „Не можеш ти изаћи на двобој са овим Филистејцем, јер си ти још дечак, а он је ратник од своје младости.“
34Давид одврати Саулу: „Твој је слуга чувао овце свога оца, па кад би дошао лав или медвед и уграбио овцу из стада, 35ја бих кренуо за њим, ударио га и истргао је из његових уста. Ако би ме он напао, ја бих га зграбио за гриву и ударао га док не умре. 36Твој слуга је убио лава и медведа, па ће и овај необрезани Филистејац проћи као један од њих, зато што је вређао бојне редове Бога живога.“
37Давид још додаде: „Господ који ме је избавио од лава и медведа, он ће ме избавити и од овог Филистејца.“ Саул на то рече Давиду: „Иди, и нека Господ буде с тобом!“
Двобој
38Тада је Саул обукао Давиду своје ратно одело; ставио му је бронзану кацигу на главу, и обукао му оклоп. 39Затим му је припасао свој мач преко одела. Давид је покушао да хода, али како није навикао на то, рекао је Саулу: „Не могу да ходам у овоме, јер нисам навикао.“ Зато је Давид скинуо то са себе.
40Давид узе свој штап, изабра из потока пет глатких каменова, и стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци оде пред Филистејца.
41А Филистејац, пред којим је ишао штитоноша, примицао се све ближе Давиду. 42Филистејац је погледао, па кад је видео Давида, подсмехнуо му се, јер је био млад, румених образа и лепог изгледа. 43Филистејац рече Давиду: „Зар сам ја псето да на мене излазиш са штапом?“ Кад је Филистејац испроклињао Давида својим боговима, 44рекао му је: „Дођи к мени, да дам твоје тело птицама небеским и зверима пољским.“
45Давид му одврати: „Ти идеш на мене с мачем, копљем и копљићем, а ја идем на тебе у име Господа над војскама, Бога Израиљевих бојних редова, које си ти вређао. 46Још данас ће те Господ предати у моје руке, а ја ћу те убити и одсећи ти главу. Још данас ћу дати лешеве из филистејског табора птицама небеским и зверима земаљским. Тако ће сва земља знати да има Бога у Израиљу. 47А знаће и сав овај збор да Господ не спасава мачем и копљем. Наиме, битка припада Господу, и он ће вас предати у наше руке.“
48Кад је Филистејац кренуо да се приближава Давиду, Давид брзо истрча на бојиште у сусрет Филистејцу. 49Давид сегну руком у торбу и узе оданде камен, баци га из праћке, и погоди Филистејца у чело. Камен му се зари у чело и он паде лицем на земљу.
50Тако је Давид свладао Филистејца праћком и каменом: ударио га је и убио без мача у руци.
51Онда је Давид потрчао и стао над Филистејцем, узео његов мач, извадио га из корица и убио га. Затим му је њиме одсекао главу.
Кад су Филистејци видели да је њихов јунак погинуо, дали су се у бег. 52Тада су се дигли људи из Израиља и Јуде, па су уз бојни поклик гонили Филистејце све до Гаја и до акаронских врата. Смртно рањени Филистејци падали су на сарајимском путу све до Гата и Акарона. 53Кад су се Израиљци вратили из потере за Филистејцима, опљачкали су њихов табор.
54А Давид је узео Филистејчеву главу и донео је у Јерусалим. Његово оружје је ставио у свој шатор.
55Кад је Саул видео да Давид излази против Филистејца, упитао је Авенира, заповедника војске: „Авенире, чији је син тај младић?“
Авенир одговори: „Твога ми живота, царе, не знам.“
56Цар му рече: „Распитај се чији је син тај младић.“
57Кад се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авенир га доведе пред Саула. Филистејчева глава му је још била у руци.
58Саул га упита: „Чији си ти син, младићу?“
Давид одговори: „Син сам твога слуге Јесеја Витлејемца.“
Trenutno izabrano:
1. Књига Самуилова 17: NSP
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.