Затим је Давид благословио Господа пред свим збором. Давид рече:
„Благословен буди, Господе,
Боже претка нашега Израиља,
од века до века.
Теби, Господе, припада величина, сила и слава,
вечност и величанство;
јер твоје је све што је на небесима и на земљи.
Твоје је, Господе, царство;
ти си узвишен, главар над свиме.
Од тебе долазе богатство и слава
и ти владаш над свим.
У твојој су руци моћ и сила;
у твојој је руци да свакога учиниш великим и јаким.
А сад, Боже наш, хвалимо те
и славимо твоје славно име.
Јер, ко сам ја и шта је мој народ да бисмо драговољно дали овакав прилог? Све је, наиме, од тебе, и дајемо ти што смо примили из твоје руке. Јер ми смо странци и придошлице пред тобом, као што су били наши преци. Као сенка су дани наши на земљи, без наде. Господе, Боже наш, од тебе је све ово обиље што смо спремили да сазидамо Дом твоме светом имену, и све је твоје. Знам, Боже мој, да испитујеш срце, и да уживаш у честитости; у праведности свога срца драговољно сам приложио све ово. А сада видим како твој народ драговољно прилаже с радошћу. Господе, Боже наших отаца, Аврахама, Исака и Израиља, сачувај заувек овакве намере и мисли у срцу свога народа, и управи к себи њихова срца. А мом сину Соломону дај одано срце, да држи твоје заповести, сведочанства и уредбе и да их све врши, и да сазида Дом за који сам припремио што треба.“
Затим се Давид обратио свему збору: „Благословите Господа, Бога свога.“ Сав је збор благословио Господа, Бога својих отаца; погнули су главе и поклонили се Господу и цару.