Pesma nad pesmama 8:1-7

O, da si mi kao brat bio što je grudi majke moje sisao! Našla bih te na polju i poljubila te i niko me prezirao ne bi. Vodila bih te i dovela u dom majke svoje, koja me je podigla. Dala bih ti da popiješ vino začinjeno i sok od moga nara. Levica mu je pod glavom mojom, a desnicom me grli. Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas, ne budite i ne dižite moju ljubav dok joj se ne prohte. Ko je ona što dolazi iz pustinje, naslonjena na voljenog svoga? Pod jabukom sam te probudila, tamo gde te je majka tvoja rodila, tamo gde te rodila u mukama. Stavi me kao žig na srce svoje, kao prsten na ruku svoju. Jer ljubav je ko smrt jaka, a ljubomora strašna poput Sveta mrtvih. Njen gorući plamen je moćna vatra. Silne vode nisu kadre da ugase ljubav i reke je zgasnuti ne mogu. Ako neko za ljubav daje sve bogatstvo svoje kuće, ljudi bi to prezreli.