Knjiga o Ruti 2:1-22

Nojemina je imala rođaka s muževljeve strane, veoma imućnog čoveka iz Elimelehovog roda. On se zvao Voz. Ruta Moavka reče Nojemini: „Htela bih da idem u polje da pabirčim klasje za onim ko mi je blagonaklon.“ Nojemina joj odgovori: „Idi, ćerko moja.“ Ruta je otišla i pabirčila u polju za žeteocima. Ipak, sreća joj se nasmešila, jer je taj deo polja pripadao Vozu, koji je bio iz Elimelehovog roda. Voz dođe iz Vitlejema, i reče žeteocima: „Gospod bio s vama!“ Oni mu odgovoriše: „Neka te Gospod blagoslovi!“ Voz upita momka koji je bio nad žeteocima: „Čija je ona mlada žena?“ Momak koji je bio nad žeteocima odgovori: „To je ona mlada Moavka što se vratila s Nojeminom iz moavske zemlje. Pitala je: ’Smem li da pabirčim i kupim klasje za žeteocima?’ Na nogama je od jutros kad je došla, pa sve do sad; samo je malo predahnula u kući.“ Voz reče Ruti: „Čuj me, ćerko moja. Nemoj ići na drugu njivu da pabirčiš. Nemoj odlaziti odavde, nego se drži uz moje devojke. Ti gledaj na kojoj njivi žanju, pa idi za njima. A ja sam naredio momcima da te ne uznemiravaju. Kad ožedniš, idi k vedrima i pij od vode koju momci izvlače.“ Ruta na to pade ničice, pokloni se licem do zemlje, i reče mu: „Zašto sam stekla tvoju naklonost, te obraćaš pažnju na mene kad sam strankinja?“ Voz joj odgovori: „Rekli su mi sve što si učinila za svoju svekrvu posle smrti tvoga muža; kako si ostavila svoga oca i svoju majku, i svoju rodnu zemlju, i otišla k narodu koji nisi ranije poznavala. Neka te Gospod nagradi za tvoje dobro delo. Gospod, Bog Izrailjev, neka ti obilato uzvrati, kad si došla da se skloniš pod njegova krila.“ Ona odgovori: „O, samo da i dalje uživam tvoju naklonost, moj gospodaru! Jer, ti si me utešio, i ljubazno govorio svojoj sluškinji, iako nisam tvoja sluškinja.“ Kad je bilo vreme obedu, Voz joj reče: „Hodi ovamo, pojedi hleba i umoči zalogaj u sirće.“ Ona je sela pored žeteoca, a on joj je dao prženog zrna. Jela je i nasitila se, i još joj je ostalo. Kad je ustala da pabirči dalje, Voz zapovedi svojim momcima: „Neka pabirči i između klasja, i nemojte joj prigovarati. Nego, vi još navlaš ispuštajte po neki klas iz naramaka. Ostavite joj da kupi, i ne prekorevajte je.“ Ruta je pabirčila na njivi do večeri, a onda je ovršila što je napabirčila. Bilo je oko efe ječma. Zatim je ponela i došla u grad. Kad je njena svekrva videla koliko je napabirčila, i kad je Ruta izvadila i dala joj što joj je ostalo od ručka, upitala ju je: „Gde si pabirčila danas? Gde si radila? Neka je blagosloven onaj koji se obazreo na tebe.“ Tada je Ruta ispričala svojoj svekrvi kod koga je radila. Rekla je: „Čovek kod koga sam danas radila zove se Voz.“ Nojemina reče na to svojoj snahi: „Neka ga Gospod blagoslovi, kad nije uskratio milosti ni živima ni mrtvima.“ Nojemina dodade: „Taj čovek nam je rođak i jedan od naših staratelja.“ Ruta Moavka reče: „On mi je još rekao: ’Drži se uz moje sluge dok ne požanju sve što mi pripada.’“ Nojemina reče svojoj snahi Ruti: „Ćerko moja, drži se ti njegovih devojaka, da ne bi zapala u nepriliku na drugoj njivi.“