Knjiga o Ruti 2:1-22

Podeli

Knjiga o Ruti 2:1-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Нојемина је имала рођака свог мужа. Био је богат, а звао се Воз. Рута Моавка рече Нојемини: „Ишла бих на њиву да пабирчим класје код кога нађем милост.” Она јој рече: „Иди, кћери моја.” Она оде у њиву и поче пабирчити за жетеоцима. Догоди се да је дошла на њиву која је припадала Возу из рода Елимелеховог. И, гле, дође Воз из Витлејема и рече жетеоцима: „Господ с вама.” Они му одговорише: „Господ нека те благослови.” Тада Воз упита момка који је надгледао жетеоце: „Чија је она млада жена?” Момак који је надгледао жетеоце одговори му: „Она је Моавка која се вратила с Нојемином из земље моавске. Питала је: ‘Смем ли да пабирчим и скупљам класје иза жетелаца?’ Дошла је и остала од јутра до сада. Само је мало ишла кући.” Тада Воз рече Рути: „Слушај, кћери моја. Немој да идеш на другу њиву. Не одлази одавде него се држи мојих радника. Пази на којој њиви они жању, па иди за њима. Ја сам момцима својим наредио да те не дирају. Кад ожедниш, иди к посудама и пиј шта су момци захватили.” Тада она паде ничице, поклони се до земље и рече му: „Како си тако милостив и пажљив према мени иако сам туђинка?” Воз јој одговори: „Ја сам чуо шта си све учинила за свекрву своју после смрти мужа свога. Оставила си оца свога, мајку своју и завичај, па си дошла у народ који ниси раније познавала. Господ нека ти плати за твоје дело. Потпуно нека ти плати Господ, Бог Израиљев, зато што си дошла да се склониш под његова крила.” Она рече: „Нашла сам милост у очима твојим, господару. Ти си ме утешио и љубазно се обратио слушкињи својој иако нисам једна од твојих слушкиња.” Кад је било време ручку, Воз јој рече: „Дођи овамо и једи хлеб. Умочи свој залогај у сирће.” Она оде покрај жетелаца, а он стави пред њу пржена зрна. Она је јела, наситила се и још јој претече. Потом устаде да даље пабирчи. Воз заповеди својим момцима: „Нека она пабирчи и међу снопљем и немојте јој бранити. Испуштајте од својих снопова, остављајте јој нека купи и немојте је прекоревати.” Тако је она пабирчила до вечери. Затим истресе то што је скупила. Било је око ефе јечма. Она узе своје и оде у град. Свекрва њена виде колико је напабирчила. Тада она извади и даде јој оно што је претекло пошто се наситила. Свекрва јој рече: „Где си пабирчила данас? Где си радила? Нека је благословен онај који ти је указао пажњу.” Онда она исприча свекрви својој код кога је радила и рече: „Човек код кога сам радила зове се Воз.” Тада Нојемина рече снахи својој: „Нека Господ благослови онога ко не ускраћује милост своју ни живима ни мртвима.” Још јој рече Нојемина: „Тај човек је нама род, један од заштитника наших.” Рута Моавка рече: „Чак ми је рекао: ‘Држи се мојих слугу док не пожању све моје.’” Тада Нојемина рече снахи својој: „Добро је, кћери моја. Иди с његовим момцима да те не би дирали на другој њиви.”

Knjiga o Ruti 2:1-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Нооми је имала рођака по мужу, врло имућног човека из Елимелеховог братства, који се звао Вооз. Рута Моавка рече Нооми: »Пусти ме да идем у поља и скупљам класје остало иза онога у чијим очима нађем милост.« А Нооми јој рече: »Иди, кћери.« Тако Рута оде у поља, па је пабирчила за жетеоцима. А срећа је доведе у део поља који је припадао Воозу из Елимелеховог братства. Уто Вооз дође из Витлејема и поздрави жетеоце: »ГОСПОД с вама!« »ГОСПОД те благословио!« одговорише му они. Вооз упита надгледника жетелаца: »Чија је она млада жена?« »То је млада Моавка која се са Нооми вратила из Моава«, одговори надгледник жетелаца. »Рекла је: ‚Молим те, пусти ме да пабирчим и скупљам међу сноповима иза жетелаца.‘ Дошла је рано јутрос и остала све до сада – само се мало одморила у сеници.« Тада Вооз рече Рути: »Слушај, кћери. Немој да идеш да пабирчиш на неком другом пољу и не одлази одавде, него остани са мојим слушкињама. Гледај на ком пољу ће моје слуге да жању, па иди за слушкињама. Слугама сам заповедио да те не дирају, а кад ожедниш, иди до посуда и пиј воде коју су слуге захватиле.« На то се она ничице поклони, па му рече: »Како сам нашла толику милост у твојим очима да на мене обраћаш пажњу иако сам туђинка?« А Вооз јој одговори: »Рекли су ми шта си све учинила за своју свекрву после смрти свога мужа – како си отишла од свога оца и мајке и из свога завичаја и дошла да живиш с народом који раније ниси познавала. Нека ти ГОСПОД плати за оно што си учинила. Нека те богато награди ГОСПОД, Бог Израелов, под чија крила си дошла да се склониш.« »Дај да и даље налазим милост у твојим очима, господару«, рече Рута. »Утешио си ме и љубазно си говорио са мном, својом слушкињом, иако нисам равна ниједној од твојих слушкиња.« Када је било време ручка, Вооз јој рече: »Дођи овамо, па једи хлеба, умачући га у сирће.« Она седе крај жетелаца, а он јој пружи пржених зрна. Јела је док се није најела, и још јој претече. Када је устала да даље пабирчи, Вооз заповеди својим слугама: »Ако пабирчи и међу сноповима, не прекоревајте је. Чак и намерно испуштајте класје из руковети и остављајте га да га она покупи, и не грдите је.« Тако је она пабирчила све до вечери, а онда овршила све што је сакупила – око једне ефе јечма. Она то узе и врати се у град, и њена свекрва виде колико је накупила. Рута извади и оно што јој је претекло од ручка и даде Нооми. »Где си то пабирчила данас?« упита је свекрва. »Где си радила? Нека је благословен онај који је на тебе обратио пажњу!« Тада она исприча свекрви код кога је радила и рече: »Човек код кога сам данас радила зове се Вооз.« »Благословио га ГОСПОД, који није престао да показује љубав и према живима и према мртвима!« рече Нооми својој снахи и додаде: »Тај човек је наш близак род, један од наших рођака-откупитеља.« Тада Рута Моавка рече: »Чак ми је рекао: ‚Држи се мојих слугу док не пожању све моје жито.‘« А Нооми рече Рути, својој снахи: »Добро је, кћери, да идеш с његовим слушкињама, јер на другом пољу би неко могао да ти учини нешто нажао.«

Knjiga o Ruti 2:1-22 Novi srpski prevod (NSPL)

Nojemina je imala rođaka s muževljeve strane, veoma imućnog čoveka iz Elimelehovog roda. On se zvao Voz. Ruta Moavka reče Nojemini: „Htela bih da idem u polje da pabirčim klasje za onim ko mi je blagonaklon.“ Nojemina joj odgovori: „Idi, ćerko moja.“ Ruta je otišla i pabirčila u polju za žeteocima. Ipak, sreća joj se nasmešila, jer je taj deo polja pripadao Vozu, koji je bio iz Elimelehovog roda. Voz dođe iz Vitlejema, i reče žeteocima: „Gospod bio s vama!“ Oni mu odgovoriše: „Neka te Gospod blagoslovi!“ Voz upita momka koji je bio nad žeteocima: „Čija je ona mlada žena?“ Momak koji je bio nad žeteocima odgovori: „To je ona mlada Moavka što se vratila s Nojeminom iz moavske zemlje. Pitala je: ’Smem li da pabirčim i kupim klasje za žeteocima?’ Na nogama je od jutros kad je došla, pa sve do sad; samo je malo predahnula u kući.“ Voz reče Ruti: „Čuj me, ćerko moja. Nemoj ići na drugu njivu da pabirčiš. Nemoj odlaziti odavde, nego se drži uz moje devojke. Ti gledaj na kojoj njivi žanju, pa idi za njima. A ja sam naredio momcima da te ne uznemiravaju. Kad ožedniš, idi k vedrima i pij od vode koju momci izvlače.“ Ruta na to pade ničice, pokloni se licem do zemlje, i reče mu: „Zašto sam stekla tvoju naklonost, te obraćaš pažnju na mene kad sam strankinja?“ Voz joj odgovori: „Rekli su mi sve što si učinila za svoju svekrvu posle smrti tvoga muža; kako si ostavila svoga oca i svoju majku, i svoju rodnu zemlju, i otišla k narodu koji nisi ranije poznavala. Neka te Gospod nagradi za tvoje dobro delo. Gospod, Bog Izrailjev, neka ti obilato uzvrati, kad si došla da se skloniš pod njegova krila.“ Ona odgovori: „O, samo da i dalje uživam tvoju naklonost, moj gospodaru! Jer, ti si me utešio, i ljubazno govorio svojoj sluškinji, iako nisam tvoja sluškinja.“ Kad je bilo vreme obedu, Voz joj reče: „Hodi ovamo, pojedi hleba i umoči zalogaj u sirće.“ Ona je sela pored žeteoca, a on joj je dao prženog zrna. Jela je i nasitila se, i još joj je ostalo. Kad je ustala da pabirči dalje, Voz zapovedi svojim momcima: „Neka pabirči i između klasja, i nemojte joj prigovarati. Nego, vi još navlaš ispuštajte po neki klas iz naramaka. Ostavite joj da kupi, i ne prekorevajte je.“ Ruta je pabirčila na njivi do večeri, a onda je ovršila što je napabirčila. Bilo je oko efe ječma. Zatim je ponela i došla u grad. Kad je njena svekrva videla koliko je napabirčila, i kad je Ruta izvadila i dala joj što joj je ostalo od ručka, upitala ju je: „Gde si pabirčila danas? Gde si radila? Neka je blagosloven onaj koji se obazreo na tebe.“ Tada je Ruta ispričala svojoj svekrvi kod koga je radila. Rekla je: „Čovek kod koga sam danas radila zove se Voz.“ Nojemina reče na to svojoj snahi: „Neka ga Gospod blagoslovi, kad nije uskratio milosti ni živima ni mrtvima.“ Nojemina dodade: „Taj čovek nam je rođak i jedan od naših staratelja.“ Ruta Moavka reče: „On mi je još rekao: ’Drži se uz moje sluge dok ne požanju sve što mi pripada.’“ Nojemina reče svojoj snahi Ruti: „Ćerko moja, drži se ti njegovih devojaka, da ne bi zapala u nepriliku na drugoj njivi.“

Knjiga o Ruti 2:1-22 Нови српски превод (NSP)

Нојемина је имала рођака с мужевљеве стране, веома имућног човека из Елимелеховог рода. Он се звао Воз. Рута Моавка рече Нојемини: „Хтела бих да идем у поље да пабирчим класје за оним ко ми је благонаклон.“ Нојемина јој одговори: „Иди, ћерко моја.“ Рута је отишла и пабирчила у пољу за жетеоцима. Ипак, срећа јој се насмешила, јер је тај део поља припадао Возу, који је био из Елимелеховог рода. Воз дође из Витлејема, и рече жетеоцима: „Господ био с вама!“ Они му одговорише: „Нека те Господ благослови!“ Воз упита момка који је био над жетеоцима: „Чија је она млада жена?“ Момак који је био над жетеоцима одговори: „То је она млада Моавка што се вратила с Нојемином из моавске земље. Питала је: ’Смем ли да пабирчим и купим класје за жетеоцима?’ На ногама је од јутрос кад је дошла, па све до сад; само је мало предахнула у кући.“ Воз рече Рути: „Чуј ме, ћерко моја. Немој ићи на другу њиву да пабирчиш. Немој одлазити одавде, него се држи уз моје девојке. Ти гледај на којој њиви жању, па иди за њима. А ја сам наредио момцима да те не узнемиравају. Кад ожедниш, иди к ведрима и пиј од воде коју момци извлаче.“ Рута на то паде ничице, поклони се лицем до земље, и рече му: „Зашто сам стекла твоју наклоност, те обраћаш пажњу на мене кад сам странкиња?“ Воз јој одговори: „Рекли су ми све што си учинила за своју свекрву после смрти твога мужа; како си оставила свога оца и своју мајку, и своју родну земљу, и отишла к народу који ниси раније познавала. Нека те Господ награди за твоје добро дело. Господ, Бог Израиљев, нека ти обилато узврати, кад си дошла да се склониш под његова крила.“ Она одговори: „О, само да и даље уживам твоју наклоност, мој господару! Јер, ти си ме утешио, и љубазно говорио својој слушкињи, иако нисам твоја слушкиња.“ Кад је било време обеду, Воз јој рече: „Ходи овамо, поједи хлеба и умочи залогај у сирће.“ Она је села поред жетеоца, а он јој је дао прженог зрна. Јела је и наситила се, и још јој је остало. Кад је устала да пабирчи даље, Воз заповеди својим момцима: „Нека пабирчи и између класја, и немојте јој приговарати. Него, ви још навлаш испуштајте по неки клас из нарамака. Оставите јој да купи, и не прекоревајте је.“ Рута је пабирчила на њиви до вечери, а онда је овршила што је напабирчила. Било је око ефе јечма. Затим је понела и дошла у град. Кад је њена свекрва видела колико је напабирчила, и кад је Рута извадила и дала јој што јој је остало од ручка, упитала ју је: „Где си пабирчила данас? Где си радила? Нека је благословен онај који се обазрео на тебе.“ Тада је Рута испричала својој свекрви код кога је радила. Рекла је: „Човек код кога сам данас радила зове се Воз.“ Нојемина рече на то својој снахи: „Нека га Господ благослови, кад није ускратио милости ни живима ни мртвима.“ Нојемина додаде: „Тај човек нам је рођак и један од наших старатеља.“ Рута Моавка рече: „Он ми је још рекао: ’Држи се уз моје слуге док не пожању све што ми припада.’“ Нојемина рече својој снахи Рути: „Ћерко моја, држи се ти његових девојака, да не би запала у неприлику на другој њиви.“

Knjiga o Ruti 2:1-22 Sveta Biblija (SRP1865)

A bijaše jedan èovjek, rod mužu Nojemininu, èovjek bogat od porodice Elimelehove, kojemu ime bijaše Voz. I Ruta Moavka reèe Nojemini: da idem u polje da pabirèim klasje za onijem pred kim naðem milost. A ona joj reèe: idi, kæeri moja. I ona otide, i došavši stade pabirèiti po njivi za žeteocima: i dogodi se, te doðe na njivu koja pripadaše Vozu, koji bijaše od porodice Elimelehove. I gle, doðe Voz iz Vitlejema, i reèe žeteocima: Gospod da je s vama! I oni mu rekoše: da te blagoslovi Gospod! Tada reèe Voz sluzi svojemu koji bijaše nad žeteocima: èija je ona mladica? A sluga koji bješe nad žeteocima odgovori mu: Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje Moavske. I reèe: da pabirèim, da kupim klasje izmeðu snopova za žeteocima. I došavši bavi se od jutra do sada; samo je malo bila kod kuæe. Tada Voz reèe Ruti: èuješ, kæeri moja; nemoj iæi na drugu njivu da pabirèiš, niti odlazi odavde, nego se drži mojih djevojaka. Pazi na kojoj njivi oni žanju, pa idi za njima; jer sam zapovjedio momcima svojim da te niko ne dira; a kad ožedniš, idi k sudovima i pij što moje sluge zahitaju. Tada ona pade nièice i pokloni se do zemlje, i reèe mu: kako naðoh milost pred tobom, da me pogledaš, kad sam tuðinka? A Voz odgovori i reèe joj: èuo sam ja sve što si èinila svekrvi svojoj po smrti muža svojega, i kako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju, pa si došla k narodu kojega nijesi znala prije. Gospod da ti plati za djelo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjeva, kad si došla da se pod krilima njegovijem skloniš. A ona reèe: naðoh milost pred tobom, gospodaru, jer si me utješio i milostivo progovorio sluškinji svojoj, ako i nijesam kao jedna od tvojih sluškinja. A Voz joj reèe: kad bude vrijeme jesti, doði ovamo i jedi hljeba i umoèi zalogaj svoj u ocat. I ona sjede pokraj žetelaca, i on joj pruži prženijeh zrna, i ona jede i nasiti se, i preteèe joj. Potom usta da pabirèi. A Voz zapovjedi momcima svojim govoreæi: neka pabirèi i meðu snopovima, nemojte da je zastidite. Nego još navlaš ispuštajte rukoveti i ostavljajte joj neka kupi, i ne korite je. I ona pabirèi na njivi do veèera, i ovrše što napabirèi, i doðe oko efe jeèma. I uzevši otide u grad, i vidje svekrva njezina šta je napabirèila; a ona izvadi i dade joj i ono što joj je preteklo pošto se nasitila. I reèe joj svekrva: gdje si pabirèila danas? i gdje si radila? Da je blagosloven koji te je pogledao! A ona kaza svekrvi svojoj kod koga je radila govoreæi: ime je èovjeku kod kojega sam danas radila Voz. A Nojemina reèe snasi svojoj: Gospod da ga blagoslovi, kad nije ukratio milosti svoje k živima i k mrtvima. I reèe joj Nojemina: taj je èovjek nama rod, i jedan od osvetnika naših. A Ruta Moavka reèe: još mi je rekao: drži se moje èeljadi dokle ne požanju sve moje. A Nojemina reèe Ruti snasi svojoj: dobro je, kæeri moja, da ideš s njegovijem djevojkama, da te ne bi dirali na drugoj njivi.