Rimljanima 2
2
1Zato nemaš izgovora, o, čoveče koji sudiš, ko god da si. Jer time što sudiš drugome, samog sebe osuđuješ, pošto ti, sudijo, činiš isto. 2Međutim, Bog u skladu sa istinom sudi onima koji takvo što čine. 3Misliš li, o, čoveče koji sudiš onima koji čine takve stvari, a sam činiš isto, da ćeš izbeći Božiji sud? 4Ili možda prezireš bogatstvo njegove dobrote, podnošenja i strpljivosti, a ne znaš da te njegova dobrota vodi k pokajanju? 5Ti svojom tvrdokornošću i nepokajanim srcem prikupljaš sebi kaznu za dan Božijeg gneva, kada će se otkriti njegov pravedni sud, 6pa će svakom uzvratiti po njegovim delima. 7Onima što traže slavu, čast i besmrtnost, ustrajno čineći dobra dela, daće večni život. 8A onima što su častohlepni i ne pokoravaju se istini, nego se pokoravaju nepravednosti, sledi Božiji gnev i ljutnja. 9Nevolja i muka snaći će svakog čoveka koji uporno čini zlo, prvo Jevrejina, a onda i Grka. 10A slava, čast i mir sleduju svakome ko čini dobro, prvo Jevrejinu, a onda i Grku. 11Bog, naime, nije pristran.
12Zaista, oni koji su bez poznavanja Zakona sagrešili, bez poznavanja Zakona će i propasti, a oni koji su zgrešili poznajući Zakon, po Zakonu će im se i suditi. 13Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji samo slušaju Zakon; oni koji Zakon izvršuju, ti će biti opravdani. 14Naime, kad mnogobošci koji nemaju Mojsijev Zakon, po prirodi čine ono što Zakon nalaže, onda su oni, iako nemaju Zakon, sami sebi zakon. 15Oni tako pokazuju da je ono što zahteva Zakon upisano u njihovim srcima. To svedoči i njihova savest i njihove misli koje se među sobom optužuju ili brane. 16To će se pokazati na dan kada će, po Radosnoj vesti koju ja navešćujem, Bog posredstvom Isusa Hrista suditi skrivenim mislima ljudskim.
Jevreji i Zakon
17A ti, koji se nazivaš Jevrejinom? Ti se oslanjaš na Zakon i hvališ se svojim odnosom sa Bogom; 18znaš šta on zahteva i prosuđuješ šta je najbolje, jer si primio pouku iz Zakona; 19uveren si da si vođa slepima, svetlo onima koji su u tami; 20vaspitač nerazumnih, učitelj neukih, jer u Zakonu imaš oličenje znanja i istine. 21Ti, dakle, koji druge učiš, samoga sebe ne učiš? Propovedaš da se ne krade, a sam kradeš? 22Govoriš da se ne čini preljuba, a sam činiš preljubu? Gnušaš se idola, a sam pljačkaš hramove? 23Hvališ se što imaš Božiji Zakon, a kršiš taj isti Zakon, i time sramotiš Boga. 24Jer i zapisano je: „Zbog vas se među narodima vređa ime Božije.“
25Obrezanje ima vrednost ako izvršavaš Zakon; ako, pak, ne izvršavaš Zakon, postaješ kao onaj koji nije obrezan. 26Ipak, ako neobrezani izvršava pravedne zahteve Zakona, neće li Bog njegovo neobrezanje smatrati obrezanjem? 27Zato će tebi, Jevrejinu, suditi onaj koji po rođenju nije obrezan, ali koji izvršava Zakon, jer ti i pored slova i obrezanja prestupaš Zakon. 28Jer, nije Jevrejin onaj koji je to spolja, niti je pravo obrezanje telesna stvar. 29Pravi Jevrejin je onaj koji je Jevrejin iznutra, čije je srce obrezano, a to čini Duh, a ne slovo Zakona. Takvoga ne hvale ljudi, nego Bog.
Trenutno izabrano:
Rimljanima 2: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.