Rimljanima 2:17-29

A ti, koji se nazivaš Jevrejinom? Ti se oslanjaš na Zakon i hvališ se svojim odnosom sa Bogom; znaš šta on zahteva i prosuđuješ šta je najbolje, jer si primio pouku iz Zakona; uveren si da si vođa slepima, svetlo onima koji su u tami; vaspitač nerazumnih, učitelj neukih, jer u Zakonu imaš oličenje znanja i istine. Ti, dakle, koji druge učiš, samoga sebe ne učiš? Propovedaš da se ne krade, a sam kradeš? Govoriš da se ne čini preljuba, a sam činiš preljubu? Gnušaš se idola, a sam pljačkaš hramove? Hvališ se što imaš Božiji Zakon, a kršiš taj isti Zakon, i time sramotiš Boga. Jer i zapisano je: „Zbog vas se među narodima vređa ime Božije.“ Obrezanje ima vrednost ako izvršavaš Zakon; ako, pak, ne izvršavaš Zakon, postaješ kao onaj koji nije obrezan. Ipak, ako neobrezani izvršava pravedne zahteve Zakona, neće li Bog njegovo neobrezanje smatrati obrezanjem? Zato će tebi, Jevrejinu, suditi onaj koji po rođenju nije obrezan, ali koji izvršava Zakon, jer ti i pored slova i obrezanja prestupaš Zakon. Jer, nije Jevrejin onaj koji je to spolja, niti je pravo obrezanje telesna stvar. Pravi Jevrejin je onaj koji je Jevrejin iznutra, čije je srce obrezano, a to čini Duh, a ne slovo Zakona. Takvoga ne hvale ljudi, nego Bog.