Rimljanima 14:1-12

Prihvatajte slaboga u veri, ne sporeći se oko stavova. Neko veruje da sme sve da jede, dok slabi veruje da sme da jede samo povrće. Ko jede sve neka ne omalovažava onoga koji ne jede sve, a koji ne jede sve neka ne osuđuje onoga koji jede sve, jer je Bog prihvatio obojicu. Ko si ti da sudiš tuđem sluzi? Njegov Gospodar odlučuje o tome hoće li se ovaj održati ili propasti. Ipak, on će se održati, jer je Gospod kadar da ga održi. Neko smatra da su neki dani važniji od drugih, a za nekoga su svi dani jednaki. Samo neka je svako uveren u svoje mišljenje. Ko pridaje značaj određenom danu, čini to radi Gospoda; ko jede sve, čini to Gospodu na slavu, jer Bogu zahvaljuje. Pa i onaj koji ne jede, ne jede radi Gospoda, te i on zahvaljuje Bogu. Niko od nas ne živi za sebe i niko ne umire za sebe. Ako živimo, za Gospoda živimo, i ako umiremo, za Gospoda umiremo. Dakle, bilo da živimo ili umiremo, pripadamo Gospodu. Zato je Hrist umro i oživeo, da bi bio Gospod živima i mrtvima. Prema tome, ko si ti da sudiš svome bratu? Ili, zašto omalovažavaš svoga brata? Jer, svi ćemo stati pred Božiji sud. Napisano je, naime: „Života mi moga – govori Gospod – svako će se koleno saviti preda mnom, i svaki će jezik dati slavu Bogu.“ Dakle, svako od nas će za sebe dati odgovor Bogu.