Otkrivenje 18:4-24

Zatim sam čuo drugi glas sa neba kako govori: „Narode moj, izađi iz tog grada, da ne budete učesnici u njegovim gresima, i da vas ne snađu njegova zla. Jer gresi se njeni nagomilaše do neba, i Bog se setio njenih nepravdi. Vratite joj istom merom, vratite joj dvostruko više za njena dela; ulijte joj u čašu dvostruku meru onog što je zamešala drugima. Zadajte joj muke i žalosti onoliko koliko je sebi dala slave i raskoši! Jer ona govori u svome srcu: ’Sedim na prestolu kao carica, nisam udovica i žalosti neću iskusiti.’ Zato će se u jedan dan sručiti na nju sva ova zla: smrt, žalost i glad. I proždreće je vatra, jer je silan Gospod Bog koji joj sudi.“ Za njom će plakati i naricati svi carevi sveta koji su s njom bludničili i uživali u njenoj raskoši, kada vide dim i nju svu u plamenu. Preplašeni njenim mukama, stajaće izdaleka i govoriti: „Jao, jao, veliki grade Vavilone, silni grade, jer u jedan čas nasta tvoj sud!“ A svetski će trgovci plakati i naricati za njom, jer niko više ne kupuje njihovu robu: zlato, srebro, drago kamenje, bisere, tanani lan, porfiru, svilu, skerlet, razna mirisna drveta, svakovrsne posude od slonovače, predmete načinjene od skupocenog drveta, bronze, gvožđa i mramora; cimet, balzam, miomiris, mirisava ulja, tamjan, vino, ulje, belo brašno, pšenicu, stoku, ovce i konje, kola, robove i ljudske duše. Ostala si bez voća za kojim si čeznula, sva tvoja raskoš i sjaj propali su i više ih nećeš povratiti. Trgovci koji su ovim trgovali i obogatili se od nje, stajaće izdaleka obuzeti strahom zbog njenih muka, plačući i naričući. Govoriće: „Jao, jao, veliki grade, koji si se oblačio u lan, porfiru i skerlet, i kitio se zlatom, dragim kamenjem i biserima! U jedan čas opuste toliko bogatstvo!“ I svi kormilari, svi mornari i moreplovci, stajali su izdaleka. Videvši dim koji se podiže iz grada u požaru, jadikovali su i govorili: „Koji je grad bio kao ovaj veliki grad?“ Oni posuše prašinu na svoje glave jadikujući i plačući: „Jao, jao, veliki grade! Od njegovog izobilja se obogatiše svi koji su imali brodove na moru, a u jedan je čas opusteo. Veseli se nad njim, nebo! Veselite se nad njim, vi sveti, apostoli i proroci, jer ga je Bog kaznio zbog onog što je učinio vama!“ Tada je jedan moćni anđeo podigao kamen, velik kao mlinski, i bacio ga u more, govoreći: „Ovako će biti bačen veliki grad Vavilon i neće ga više biti. Muzika kitariste, muzičara, flautista i trubača neće se više čuti u tebi, niti će se koji umetnik više naći u tebi, a ni zvuk mlina se neće više čuti. Svetlost svetiljke neće više zasjati u tebi, niti će se glas mladoženje i neveste ikad čuti u tebi, zato što su tvoji trgovci bili svetski moćnici, i zato što je tvoje vračanje dovelo u zabludu sve narode. Uz to se u tebi prolila krv proroka i svetih, i svih onih koji su ubijeni na zemlji.“