Psalmi 9:1-20

Slaviću Gospoda svim srcem svojim, pričaću o svim tvojim čudesima. Veseliću se, tebi ću klicati, tvome ću imenu pevati, Svevišnji. Kad se moji neprijatelji povuku u begu, neka se sapletu i propadnu pred tobom. Jer ti si odbranio moje pravo i sud, seo si na presto da sudiš po pravdi. Ukorio si narode, uništio opake, zatro si im ime u veke vekova. Dokrajčen je dušmanin, u ruševinama je doveka, gradove si mu istrebio, spomen na njih izbrisao. Ali Gospod stoluje do veka, presto je svoj postavio da sudi, i svetu će suditi po pravdi, jednako će suditi narodima. Gospod je zaklon ugnjetenom, zaklon u vreme nevolje. Neka se uzdaju u tebe oni koji tvoje ime znaju, jer ti, Gospode, ne ostavljaš one što te traže. Pevajte Gospodu, koji stoluje na Sionu! Pričajte narodima o delima njegovim! Jer onaj što se sveti za prolivenu krv, on pamti, ne zaboravlja vapaj poniznih. Smiluj mi se, o, Gospode, vidi kako me kinje mrzitelji moji – ti što me izvlačiš iz vrata smrti – da bih naveštao sva slavna dela tvoja na dverima ćerke sionske, i tamo se radovao tvojemu spasenju. Narodi jamu iskopaše, alʼ u nju sami upadoše, noga im se uhvati u mrežu koju sakriše. Gospod je sebe učinio znanim, on postupa po pravu, a opaki se hvata u zamku svoje ruke. Misli . Sela Neka se opaki vrate u Svet mrtvih, svi narodi koji Boga zaboravljaju, jer ubogi neće uvek biti zaboravljen, niti propasti nada poniznih. Ustani, Gospode, neka čovek ne nadvlada, neka se sudi narodima pred tobom. Uteraj im strah u kosti, Gospode, neka znaju puci da su samo ljudi. Sela