Psalmi 69:19-36

Ti znaš da sam prezren, osramoćen i obrukan; pred tobom su svi dušmani moji. Prezir mi je srce slomio, razboleh se; žudeo sam za utehom – nikog niotkuda; za utešiteljima – našao ih nisam. Pelen su mi u hranu stavili, sirće su mi žednom dali da pijem. Nek im sto postane zamka, odmazda i klopka; nek im oči potamne, da ne vide, i leđa im se zauvek pogrbe. Srdžbu svoju na njih izlij, jarka ljutnja tvoja neka ih sustigne. Tabor nek im opustoši; ne živeo niko u njihovim šatorima. Jer oni gone one što si udario i javljaju jade onih koje si ranio. Krivicu im na krivicu dodaj, da ne uđu u pravednost tvoju. Izbrisani bili iz Knjige života, da sa pravednima ne budu zapisani. A ja sam siromah, u bolovima sam; spasenje tvoje, Bože, neka me zaštiti. Ime Božije pesmom ću da slavim, veličaću ga hvalospevom. To će biti Gospodu milije od vola i od bika, rogatog papkara. Videće to ponizni, radovaće se; vi, što Boga tražite, nek vam srce bude živo. Jer uboge Gospod čuje, ne prezire zatočene svoje. Nek ga slave nebesa, zemlja, mora i sve što se u njima kreće. Jer Sion će Bog da spase, sazidaće judejske gradove; i oni će ih zaposesti i živeće tamo. I potomci njegovih sluga to će da naslede, i oni što ime njegovo vole boraviće tamo.