Psalmi 69:1-18

Spasi me, o, Bože, dođoše do grla vode! Potonuo sam u blato duboko, a nigde oslonca; dospeo sam u vode duboke, bujica me zahvatila. Klonuo sam zovući te, promuče mi grlo; oči su mi usahnule čekajući Boga moga. Brojniji su ti što me bez razloga mrze od kose na glavi mojoj, ti moćnici što bi da me zbrišu, bezrazložni protivnici. Vraćam, a ukrao nisam. Ludost moju ti poznaješ, Bože; gresi moji skriveni ti nisu. Neka se zbog mene ne postide oni koji u tebe nadu svoju polažu, Gospode, Bože nad vojskama. Neka se zbog mene ne osramote oni koji te traže, Bože Izrailjev. Jer ja zbog tebe trpim prezir, lice moje prekrila je bruka. Braći svojoj neznanac postadoh, tuđinac sam deci moje majke. Izjeda me revnost za tvoj Dom. Uvrede onih koji tebe vređaju, pale su na mene. Plakao sam i postio, i to mi je na prezir bilo. Za odeću sebi kostret ogrnuh, i postadoh ruglo za njih. O meni pričaju oni što sede na gradskim vratima i pevaju pesme pijanice. A ja se samo tebi molim, o, Gospode, u vreme povoljno; Bože, usliši me po obilnom tvome smilovanju, po vernosti svog spasenja. Iz blata me oslobodi, ne daj da potonem; oslobodi me od onih što me mrze, od dubokih voda. Bujica vode nek me ne zahvati, nek me ne proguta dubina i ždrelo njeno nada mnom ne zatvori se. Usliši me, Gospode, jer je dobra milost tvoja; po golemom milosrđu svome na mene se osvrni. Lice svoje od svog sluge ne sakrivaj, jer sam na mukama; pohitaj, usliši me. Priđi bliže duši mojoj, otkupi je; radi mojih protivnika, izbavi me.