Psalmi 55:1-14

Poslušaj, Bože, molitvu moju; od moje se molbe ne sakrivaj. Dobro me počuj i usliši me. Nespokojan sam i smeten u žalopojci svojoj; od glasa protivnika, zbog pritiska zlikovca, jer navališe na mene nevolju i u gnevu zamrzeše me. U meni je srce moje ustreptalo i smrtni užas na mene je pao. Strah i strepnja došli su na mene, jeza me je ophrvala. Govorim: „Ko će mi dati krila golubice? Ja bih da odletim i skrasim se. Baš daleko ja bih odleteo, skrasio se u pustinji. Sela Pohitaću u sklonište svoje, zbog vetra što kovitla i zbog oluje.“ Smeti ih, Gospode, jezik im rascepi; jer vidim nasilje i sukob u gradu. Dan i noć zidine mu obilaze, u njemu su zloba i stradanje. U njemu je razaranje, s trgova mu ne nestaju tlačenje i prevara. Jer nije neprijatelj taj koji me vređa – ja bih to pretrpeo; ni onaj što me mrzi nije taj koji mi čini šta veliko – od njega bih se ja sakrio; već ti – čovek meni ravan – prijatelj moj bliski koji me poznaje; sa kim sam se rado savetovao, u Dom Božiji išao u mnoštvu.