Gospod, Bog Svevišnji, govori,
doziva zemlju od izlaska sunca
pa do njegovog zalaska.
Od Siona, savršeno lepog,
Bog je zablistao.
Dolazi naš Bog i ćutati neće;
pred njim plamen guta,
oko njega buči nepogoda.
On s visina poziva nebesa,
a i zemlju, da sudi svom narodu:
„Okupite mi moj verni narod
što uz žrtvu savez sa mnom sklopi.“
Nebesa javljaju njegovu pravednost;
jer je sam Bog sudija. Sela
„Čuj, moj narode, govoriću,
o, Izrailju, protiv tebe svedočiću;
ja sam Bog, tvoj Bog jesam.
Ne korim te zbog tvojih žrtava
i tvojih svespalnica što su stalno preda mnom.
Ne primam bika iz tvoje štale
i jarce iz tvojih stada.
Jer moja je svaka šumska životinja,
stoka sa hiljadu gora.
Svaka gorska ptica meni je poznata,
pripada mi što po polju miče.
Da ogladnim, ne bih tebi kazao;
jer su moji i svet i šta ga ispunjava.
Jedem li ja meso bikova
i pijem li krv jaraca?
Žrtvuj Bogu zahvalnicu,
ispuni Svevišnjem zavete svoje;
pozovi me u danu nevolje;
izbaviću te, a ti ćeš me proslaviti.“
A zlikovcu govori Bog:
„Zašto propise moje recituješ
i moj savez uzimaš u usta?
Ti, koji mrziš ukor,
i moje si reči odbacio od sebe.
Kad vidiš lopova, s njim pod ruku ideš,
ortačiš s preljubnicima.
Zlu prepuštaš usta svoja,
jezik ti se s klevetom upleo.
Sediš i ocrnjuješ brata svoga,
sina majke svoje ogovaraš.
Takve stvari si činio,
a ja sam ćutao;
zamišljao si me sebi ravnim;
a ja ću te ukoriti,
slučaj svoj ti redom predočiti.
Razmislite o ovome,
vi što Boga zaboravljate;
ili ću vas rastrgnuti,
i neće biti izbavitelja.
Mene slavi ko žrtvuje zahvalnicu;
ko se puta drži
pokazaću mu Božije spasenje.“