Psalmi 35:1-16

Osudi, Gospode, moje tužioce, i vojuj protiv mojih napadača. Uzmi oružje i štit, ustani, pomozi mi! Potegni koplje dugo i kratko, protiv onih koji me progone. Reci mojoj duši: „Ja sam ti spasenje!“ Nek se postide i osramote oni koji mi o glavi rade, nek se povuku u sramoti oni što mi zlo smišljaju. Nek budu kao pleva na vetru, tako nek ih Anđeo Gospodnji goni, nek je taman i klizav put njihov, kad ih goni Anđeo Gospodnji. Bez povoda mi razapeše mrežu, bez razloga mi iskopaše jamu. Nek ih snađe propast iznenada, nek se uhvate u mrežu koju su sakrili, nek u nju padnu na svoju propast. A moja će se duša radovati u Gospodu, veseliće se u njegovom spasenju. Sve će moje kosti govoriti: „Ko je kao ti, o, Gospode? Ti izbavljaš siromaha od moćnijeg od njega, siromaha i ubogoga od onoga što ga pljačka.“ Istupaju okrutni svedoci, pitaju me za ono što ne znam. Za dobro mi zlom plaćaju, dušu moju u bedu guraju. A kad su oni bili u bolesti, u kostret sam se zbog njih oblačio, dušu svoju postom sam mučio, a molitva mi se u krilo vraćala. Kao za drugom ili bratom, šetao sam gore-dole; kao kad se žali za majkom, tako sam se u žalosti svio. A kad ja posrnem, oni se raduju, skupljaju se protiv mene bednici, oni koje ne znam razdiru me neprestano. Kao bezbožni zlobno se rugaju, i zubima svojim škrguću na mene.