Psalmi 2:1-12

Zašto li se bune narodi, šta to ljudi uzalud smišljaju? Carevi se sveta prikupljaju, knezovi se s njima savetuju, da navale složno na Gospoda i na njegovog Pomazanika: „Zbacimo sa sebe okove njihove, strgnimo sa sebe sveze njihove!“ Smeje se onaj što na nebesima stoluje, Gospod se to njima podruguje. On im onda u gnevu progovara, jarošću ih svojom užasava: „Cara svoga ja sam postavio, na Sionu, svetoj gori svojoj.“ Objaviću odluku Gospodnju. On mi reče: „Ti si Sin moj, danas si se meni rodio. Traži od mene, i daću ti u nasledstvo puke, i krajeve zemaljske da ti budu imovina. Slomićeš ih gvozdenom palicom, razbićeš ih kao posudu od gline.“ Zato, carevi, budite razumni, primite nauk, vladari zemaljski! Služite Gospodu u strahu, s trepetom se radujte. Volite Sina, da mu gnev ne plane, pa da propadnete na svom putu, jer gnev njegov za tren oka plane. Blago svakom ko u njemu utočište traži!