Čuj, Gospode, pravednosti radi,
okreni se k mome vapaju,
prigni uho mojoj molitvi,
jer na mojim usnama nema prevare.
Nek mi sud s tvoga lica dođe;
tvoje oči čestitost nek vide.
Ti si meni ispitao srce,
došao mi noću u posetu,
misli si mi ognjem iskušao,
ali ništa tamo nisi našao;
a ja reših da ustima ne zgrešim.
Po čemu će čovek da postupa?
Prema reči sa tvojih usana,
ja se čuvam staza nasilnika.
Održi mi stope na svojim stazama,
da se moje noge ne okliznu.
Prizivam te, Bože, jer mi odgovaraš,
prigni uho k meni, počuj moje reči.
Pokaži milost svoju čudesnu,
ti što desnicom svojom izbavljaš one,
koji traže utočište od svojih zlotvora.
Čuvaj me kao zenicu svog oka,
pod senku me svojih krila skloni,
od opakih koji me napadaju,
od dušmana što me opkoljuju.
Srce im je postalo bezdušno,
a usta im govore uznosito.
Oni mene gone, opkoljuju,
a oči im pažljivo gledaju,
kako da me na tlo obore.
Kao lav su što žudi da rastrgne,
kao mladi lav što vreba iz potaje.
Ustani na njih, Gospode,
baci ih na kolena,
mačem me svojim izbavi od opakog!
Izbavi me svojom rukom, Gospode,
od ljudi kojima je deo ovaj svet prolazni;
neka im trbuh puni ono
što si zlima namenio;
siti će im biti i sinovi,
i za potomstvo će im još ostati.
A ja ću u pravednosti lice tvoje videti,
kad se probudim tvoga ću se lika nasititi.