Psalmi 17:1-15
Psalmi 17:1-15 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Господе, саслушај праведност, почуј вапај мој, који није из уста лажљивих! Нека пресуда дође с лица твога, а очи твоје нека виде шта је праведно. Испитај срце моје, посети га ноћу, искушај ме, нећеш наћи безакоње, уста ми не сагрешише. У деловању људском пратио сам твоје речи и чувао од путева насилничких. Корак ми је чврст на стази твојој, стопе ми не клецају. Боже, тебе призивам јер ћеш ме услишити. Приклони уво своје и саслушај речи моје. Покажи чудесна добра твоја онима који прилазе теби и десници твојој наспрам противника. Чувај ме као зеницу ока, заклони ме сенком крила својих од зликоваца који ме прогоне, од непријатеља који су ме опколили. Затворили су срца своја, устима својим охоло говоре. Сада ме кораци њихови окружују, очи њихове вребају да ме на земљу оборе. Они су слични лаву који плен вреба и лавићу који у заседи седи. Господе, устани, пресретни га и обори, мачем својим од зликовца спаси живот мој. Господе, руком својом спаси ме од људи, од људи овог света којима си трбух напунио добрима својим. Синови њихови су сити и остатак ће потомству њиховом оставити. Ја ћу у правди лице твоје гледати и, кад се пробудим, сит ћу га се нагледати.
Psalmi 17:1-15 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Чуј моју молбу за правду, ГОСПОДЕ, обрати пажњу на мој вапај. Саслушај моју молитву, која не долази с усана лажљивих. Нека ми од тебе дође оправдање на суду, нека твоје очи виде шта је правично. Истражиш ли ми срце и испиташ ли ме ноћу, провериш ли ме огњем, никакво зло нећеш наћи. Уста ме моја не наводе да чиним што други људи чине. Речју твојих усана сачувах се од стаза насиља. Кораци ми чврсто прионуше уз твоје стазе, ноге ми се не оклизнуше. Вапијем ти, Боже, јер ћеш ме услишити, саслушај ме и чуј моје речи. Покажи своју љубав чудесну, ти који десницом својом од душмана спасаваш оне који се у тебе уздају. Чувај ме као зеницу свога ока. У сенци својих крила ме сакриј од опаких који на мене насрћу, од смртних непријатеља који ме окружују. Затворише своје срце бешћутно, устима надмено говоре. Ушли су ми у траг, већ ме опколише, очима вребају да ме на земљу оборе као лав што једва чека плен да растргне, као млади лав што вреба из скровишта. Устани, ГОСПОДЕ, стани му на пут и обори га! Својим мачем од опакога ме избави! Својом руком их уклони, ГОСПОДЕ, уклони их из света живих, а драгоцене своје насити: нека су им трбуси пуни и нека својој деци остављају што претекне. А ја, ја ћу у праведности твоје лице гледати. Кад се пробудим, твојим ликом ћу се ситити.
Psalmi 17:1-15 Novi srpski prevod (NSPL)
Čuj, Gospode, pravednosti radi, okreni se k mome vapaju, prigni uho mojoj molitvi, jer na mojim usnama nema prevare. Nek mi sud s tvoga lica dođe; tvoje oči čestitost nek vide. Ti si meni ispitao srce, došao mi noću u posetu, misli si mi ognjem iskušao, ali ništa tamo nisi našao; a ja reših da ustima ne zgrešim. Po čemu će čovek da postupa? Prema reči sa tvojih usana, ja se čuvam staza nasilnika. Održi mi stope na svojim stazama, da se moje noge ne okliznu. Prizivam te, Bože, jer mi odgovaraš, prigni uho k meni, počuj moje reči. Pokaži milost svoju čudesnu, ti što desnicom svojom izbavljaš one, koji traže utočište od svojih zlotvora. Čuvaj me kao zenicu svog oka, pod senku me svojih krila skloni, od opakih koji me napadaju, od dušmana što me opkoljuju. Srce im je postalo bezdušno, a usta im govore uznosito. Oni mene gone, opkoljuju, a oči im pažljivo gledaju, kako da me na tlo obore. Kao lav su što žudi da rastrgne, kao mladi lav što vreba iz potaje. Ustani na njih, Gospode, baci ih na kolena, mačem me svojim izbavi od opakog! Izbavi me svojom rukom, Gospode, od ljudi kojima je deo ovaj svet prolazni; neka im trbuh puni ono što si zlima namenio; siti će im biti i sinovi, i za potomstvo će im još ostati. A ja ću u pravednosti lice tvoje videti, kad se probudim tvoga ću se lika nasititi.
Psalmi 17:1-15 Нови српски превод (NSP)
Чуј, Господе, праведности ради, окрени се к моме вапају, пригни ухо мојој молитви, јер на мојим уснама нема преваре. Нек ми суд с твога лица дође; твоје очи честитост нек виде. Ти си мени испитао срце, дошао ми ноћу у посету, мисли си ми огњем искушао, али ништа тамо ниси нашао; а ја реших да устима не згрешим. По чему ће човек да поступа? Према речи са твојих усана, ја се чувам стаза насилника. Одржи ми стопе на својим стазама, да се моје ноге не оклизну. Призивам те, Боже, јер ми одговараш, пригни ухо к мени, почуј моје речи. Покажи милост своју чудесну, ти што десницом својом избављаш оне, који траже уточиште од својих злотвора. Чувај ме као зеницу свог ока, под сенку ме својих крила склони, од опаких који ме нападају, од душмана што ме опкољују. Срце им је постало бездушно, а уста им говоре узносито. Они мене гоне, опкољују, а очи им пажљиво гледају, како да ме на тло оборе. Као лав су што жуди да растргне, као млади лав што вреба из потаје. Устани на њих, Господе, баци их на колена, мачем ме својим избави од опаког! Избави ме својом руком, Господе, од људи којима је део овај свет пролазни; нека им трбух пуни оно што си злима наменио; сити ће им бити и синови, и за потомство ће им још остати. А ја ћу у праведности лице твоје видети, кад се пробудим твога ћу се лика наситити.
Psalmi 17:1-15 Sveta Biblija (SRP1865)
Usliši, Gospode, pravdu, èuj glas moj, primi u uši molitvu moju ne iz usta lažljivijeh. Od lica tvojega neka izaðe sud moj, oèi tvoje neka pogledaju na pravicu. Ispitaj srce moje, obidi noæu; u ognju me okušaj, i neæeš naæi nepravde moje. Usta se moja ne dohvataju djela ljudskih; radi rijeèi usta tvojih držim se putova oštrih. Utvrdi stope moje na stazama svojim da ne zalaze koraci moji. Tebe prizivljem, jer æeš me uslišiti, Bože! prigni k meni uho svoje, i èuj rijeèi moje. Pokaži divnu milost svoju, koji izbavljaš one koji se u te uzdaju od onijeh koji se protive desnici tvojoj. Èuvaj me kao zjenicu oka: sjenom krila svojih zakloni me Od bezbožnika koji na me napadaju, od neprijatelja duše moje, koji su me opkolili. Srce svoje zatvoriše; ustima svojim govore oholo. Izagnavši me opet su oko mene; oèi su svoje uprli da me obore na zemlju. Oni su kao lav koji hoæe da rastrže, i kao laviæ koji sjedi u potaji. Ustani, Gospode, preteci ih, obori ih. Odbrani dušu moju maèem svojim od bezbožnika, Rukom svojom, Gospode, od ljudi ovijeh, od ljudi ovoga svijeta, kojima je dio ovaj život, kojima si trbuh napunio svoga bogatstva, da æe im i sinovi biti siti i ostatak ostaviti svojoj djeci. A ja æu u pravdi gledati lice tvoje; kad se probudim, biæu sit od prilike tvoje.