Psalmi 119:1-32

Blago ljudima besprekornog puta, po Gospodnjem Zakonu što žive. Blago onima što se drže njegovih propisa, što ga traže celim srcem; i nepravdu što ne čine, prema stazama njegovim što žive. Svoje si nam odredbe ti dao da bi ih se predano držali. O, kada bi moje staze postojane bile, da se tvojih uredaba držim! Ja se onda zastideo ne bi, sve zapovesti tvoje kad bih razmatrao. Čestitog ću srca hvalu tebi dati, kad pravila pravednosti tvoje budem naučio. Držaću se tvojih uredaba, a ti mene sasvim ne napuštaj! Kako mladić čistim put svoj da održi? Držeći se reči tvoje. Tebe tražim celim srcem svojim, ne daj mi da lutam od tvojih zapovesti. Tvoju reč sam u srce sakrio da ti ne bih sagrešio. O, Gospode, blagosloven ti si! Pouči me svojim uredbama. Usnama ja svojim objavljujem sva pravila usta tvojih. Radujem se putu propisa tvojih kao da je svakovrsno blago. Na odredbe tvoje mislim, na puteve tvoje pazim. Uživam u uredbama tvojim, zaboravu reč ti ne dam. Sluzi svome blagonaklon budi, pa da živim i reč tvoju držim. Oči mi otvori, pa da gledam u čudesa tvojega Zakona. Ja sam došljak na zemlji, zapovesti svoje ne skrivaj od mene. Satire se duša moja, jer za pravilima tvojim stalno žudi. Ti bahate prekorevaš, prokleti su oni koji zastraniše od zapovesti tvojih. Skini s mene ruganja i prezir, jer se tvojih propisa ja držim. I glavari zasedaju, protiv mene se dogovaraju; a tvoj sluga razmišlja o tvojim uredbama. Da, propisi su tvoji uživanja moja, savetnici moji. Duša mi se s prašinom slepila, po svojoj me reči ti oživi. Puteve sam svoje izložio i ti si me uslišio, pouči me svojim uredbama. Daj da shvatim put tvojih odredbi, pa da tvoja čudesa razmatram. Od tuge mi duša jeca, po svojoj me reči ti osnaži. Put zablude ukloni od mene, svoj mi Zakon milostivo daruj. Put vernosti ja sam odabrao, pravila sam tvoja prigrlio. Uz propise tvoje ja prijanjam; o, Gospode, ne daj da se osramotim. Putem tvojih zapovesti hitam, jer mi za njih srce širiš.