Psalmi 105:23-45

Tako je Izrailj došao u Egipat; Jakov, došljak u Hamovoj zemlji. I on je veoma umnožio svoj narod, brojniji su bili od svojih dušmana. Okrenuo im je srce da zamrze njegov narod, da mu se na sluge pakosno okome. Poslao je Mojsija, svog slugu, i Arona, svog izabranika. I oni su pred njima prikazali njegove znakove i čudesa po Hamovoj zemlji. Spustio je tamu na nju, pomračio je, i oni nisu bili neposlušni njegovoj reči. Vode im je u krv pretvorio i ribe im pomorio. Zemlja im je vrvela od žaba, čak i odaje njihovih careva. Zapovedio je, pa su obadi i komarci navalili na sve njihove krajeve. Grad im je kao kišu dao i plamene munje po njihovoj zemlji. Loze im je i smokve slomio, skršio im stabla po njihovom kraju. Zapovedio je, pa su grunuli bezbrojni skakavci i gusenice. Obrstili su sve bilje njihove zemlje, pojeli im letinu sa polja. Pobio je sve prvence njihove zemlje, prvi plod sve njihove muževnosti. Izveo ih je sa srebrom i zlatom, među njegovim plemenima nije bilo posrnulih. Egipat je odahnuo kada su izašli, jer ih je od njih spopala strahota. Oblak je kao zaklon razastro i plamen da noću svetli. Molili su ga i on im dovede prepelice, hlebom s neba ih nasiti. Otvorio je stenu i vode prokuljaše, potekle su kao potok u zemlji suvoj. Jer se setio svog svetog obećanja Avrahamu, sluzi svome. Izveo je svoj narod u radosti, uz klicanje svoje izabrane. Dao im je zemlje tuđinske, zaposeli su trud naroda; da bi se držali njegovih propisa i zakone njegove slušali.