Priče Solomonove 30:5-26

Svaka je Božija reč oprobana. On je štit onima koji u njemu utočište nalaze. Ne dodaji rečima njegovim da te ne bi prekorio, da se ne bi pokazalo da si lažov. Dve stvari od tebe tražim, ne uskrati mi ih dok sam živ: beskorisnu, lažljivu reč od mene udalji; ne daj mi siromaštva i bogatstva, daj mi hleba da jedem tek da se najedem; da se ne bih zasitio, pa se odrekao i rekao ’Ko je Gospod?’ Ili da ne bih osiromašio, pa krao i ružio ime Boga svoga. Ne kleveći slugu gospodaru njegovom da te ne bi proklinjao, pa bi kriv bio. Neki soj proklinje oca svoga i majku svoju ne blagosilja. Neki je soj sebi samom čist pa od izmeta svog ostaje neopran. O, kako neki soj uzdiže oči i kako mu je pogled nadmen! Nekom su soju zubi ko mačevi a vilice ko noževi, da sa zemlje prožderu uboge i nesrećnike ljudskog roda. Pijavica ima dve ćerke – Daj i Daj. Tri su stvari nezasite i četiri nikada ne kažu ’Dosta!’: Svet mrtvih, jalova utroba, zemlja vode nikad sita i vatra što ne kaže ’Dosta!’ Oko što se ocu ruga i prezire poslušnost majci, iskljucaće potočni gavrani i poješće orlići. Tri su mi stvari začuđujuće i četiri su mi nepoznate: orlov let po nebesima, puzanje zmije po steni, plovidba lađe posred mora i put muškarca sa devojkom. A put žene preljubnice je ovakav: ona jede, obriše usta pa kaže: ’Nikakvo zlo nisam uradila!’ Pod tri stvari zemlja se potresa i četiri ne može da nosi: slugu kada se zacari, budalu kad je sita hleba, nevoljenu, a udatu ženu, i sluškinju kad zameni gazdaricu svoju. Četiri su stvora malena na zemlji, a opet su preko mere učinjena mudrim: mravi, nejak narod, ali leti sebi pripremaju hranu; damani, nejak narod, ali dom svoj na stenama prave