Priče Solomonove 26:13-28

Lenština govori: „Lav je na ulici! Lav je nasred trga!“ Na šarkama okreću se vrata, a lenština na krevetu svome. Lenština umače ruku u čanak, ali je preumoran da ustima svojim je prinese. Samom sebi lenština je mudriji od sedmorice što razborito odgovaraju. Psa za uši hvata ko se u prolazu ljuti zbog tuđe rasprave. Kao mahnitavi što baklje, strele i smrt seje, takav je čovek što vara bližnjeg svoga, pa još kaže: „Nisam li se našalio?!“ Kada nema drva i vatra se gasi, kada nema klevetnika i svađa se stiša. Ugalj je za žeravicu i drvo za vatru, a čovek svađalica da potpali svađu. Reči klevetnika su kao poslastice što u stomak klize. Posrebrena grnčarija – to su usne uglađene i zlo srce. Onaj koji mrzi skriva se usnama svojim, a u sebi sakuplja prevaru. Ne veruj čoveku umilnog glasa kome je u srcu sedmostruka gadost. On se skriva, mržnju prikriva, ali će se razotkriti u zboru pokvarenost njegova. Ko jamu kopa, sam u nju pada i ko kamen valja, na njega se svalja. Lažljiv jezik mrzi one koje drobi i usta laskava ruševine prave.