Priče Solomonove 23:17-35

Nek ti srce grešnicima ne zavidi, u bogobojaznosti ti povazdan budi. Nema sumnje, budućnost postoji, tvoja nada neće propasti. Sine moj, poslušaj i mudar budi, svoje srce ti na put usmeri. Ne druži se sa onima što se vinom opijaju, sa onima koji žderu meso. Jer, osiromašiće i pijanica i izelica, mamurluk će ih obući u dronjke. Slušaj oca svoga što te je rodio, majku svoju ne preziri ni kada ostari. Istinu kupuj i ne prodaji mudrost, prekor i pouku. Jako se raduje otac pravednog sina, ko je rodio mudrog sina uživa u njemu. Neka se raduju i otac tvoj i majka tvoja, neka se veseli ona koja te je rodila. Srce mi svoje daj, sine moj, i neka ti oči počivaju na putevima mojim. Jer bludnica je duboka jama, tuđinka je uzano ždrelo. Ona je ko lopov što vreba iz potaje i među muškarcima umnožava neverne. Ko to kuka? Ko to ječi? Ko se svađa? Ko to prigovara? Ko ima rane bezrazložne i kome su zakrvavljene oči? Onima što se izležavaju kraj vina, onima što idu da probaju vino izmešano. Ne gledaj vino dok se rumeni, dok se svetluca u čaši, dok lagano klizi. Kao zmija na kraju ujeda, kao otrovnica ubada. Čudne će prizore da vide oči tvoje i srce govoriće ludorije. Bićeš kao onaj što leži usred mora, kao onaj što leži navrh jarbola. I reći ćeš: „Udarili su me, a bolestan nisam, tukli su me, osetio nisam. Kada ću se probuditi da ponovo potražim piće?“