Priče Solomonove 20:16-30

Uzmi haljinu onome što jamči za tuđinca, i zalog mu uzmi kad jamči za neznanca. Čoveku je sladak nepošteni hleb, ali su mu posle usta peska puna. Namere osmisli savetom i mudrim vođenjem ratuj. Ogovarač skita i odaje tajne, zato se ne petljaj sa brbljivcem. Ko proklinje i oca i majku, svetiljka mu dogoreva u najcrnjoj tami. U početku naglo zgrnuto nasledstvo ostaje neblagosloveno na svom kraju. Nemoj reći: „Uzvratiću zlu!“ Čekaj Gospoda da te izbavi. Gospodu su mrski nejednaki tegovi i strašne su terazije nejednake. Od Gospoda su čovekovi koraci, pa kako bi neko dokučio svoj vlastiti put? Čoveku je zamka kad nepromišljeno kaže da je nešto posvećeno, a da posle zavete razmatra. Car će mudar razvejati zlikovce, vršidbenim točkom preko njih će preći. Svetiljka Gospodnja je čovekov dah, ispituje dubine nutrine. Odanost i istina čuvaju cara, on odanošću ostaje na prestolu svome. Mladiću je čast u njegovoj snazi a seda je kosa dostojanstvo starih. Rane i masnice čiste od zla, a šiba čisti dubine nutrine.