Priče Solomonove 16:1-17

Čovek nešto srcem namerava, ali od Gospoda je jezika odgovor. U očima svojim čoveku su čisti putevi, ali Gospod proverava namere srca. Svoja dela prepusti Gospodu i učvrstiće tvoje naume. Gospod je načinio sve za svoju svrhu, pa čak i zlobnika za dan stradanja. Gospodu je mrsko svako uznosito srce. Nema sumnje da taj neće proći nekažnjeno. Milošću i istinom otkupljuje se krivica i bogobojaznost odvraća od zla. Kada su Gospodu mili čovekovi putevi, on ga i sa neprijateljima njegovim miri. Bolje je i malo, a po pravdi, nego obilje stečenog, a po nepravdi. Srce čovekovo smera svojim putem, ali Gospod usmerava njegove korake. Car presuđuje nadahnutom objavom i odluke mu nisu nepravedne. Pravedne su Gospodnje mere i terazije, svi tegovi u torbi njegovo su delo. Gadost je kad carevi pokvareno rade, jer se pravednošću učvršćuje presto. Carevi cene pravdoljubiva usta, oni vole onog ko iskreno zbori. Careva je srdžba kao vesnik smrti i mudar je čovek gasi. Život je u vedrini carevog lica, naklonost je njegova kao oblak prolećne kiše. Koliko je bolje težiti mudrosti nego zlatu, težiti umnosti više nego težiti srebru! Put čestitih je odvraćanje od zla, život svoj čuva onaj ko svoj put sačuva.