Priče Solomonove 16:1-17
Priče Solomonove 16:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Čovek nešto srcem namerava, ali od Gospoda je jezika odgovor. U očima svojim čoveku su čisti putevi, ali Gospod proverava namere srca. Svoja dela prepusti Gospodu i učvrstiće tvoje naume. Gospod je načinio sve za svoju svrhu, pa čak i zlobnika za dan stradanja. Gospodu je mrsko svako uznosito srce. Nema sumnje da taj neće proći nekažnjeno. Milošću i istinom otkupljuje se krivica i bogobojaznost odvraća od zla. Kada su Gospodu mili čovekovi putevi, on ga i sa neprijateljima njegovim miri. Bolje je i malo, a po pravdi, nego obilje stečenog, a po nepravdi. Srce čovekovo smera svojim putem, ali Gospod usmerava njegove korake. Car presuđuje nadahnutom objavom i odluke mu nisu nepravedne. Pravedne su Gospodnje mere i terazije, svi tegovi u torbi njegovo su delo. Gadost je kad carevi pokvareno rade, jer se pravednošću učvršćuje presto. Carevi cene pravdoljubiva usta, oni vole onog ko iskreno zbori. Careva je srdžba kao vesnik smrti i mudar je čovek gasi. Život je u vedrini carevog lica, naklonost je njegova kao oblak prolećne kiše. Koliko je bolje težiti mudrosti nego zlatu, težiti umnosti više nego težiti srebru! Put čestitih je odvraćanje od zla, život svoj čuva onaj ko svoj put sačuva.
Priče Solomonove 16:1-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Човек снује у срцу, али од Господа је шта ће језик одговорити. Човеку се чине чисти сви путеви његови, али Господ испитује духове. Препусти Господу дела своја и твоји ће се науми остварити. Са сврхом је Господ све створио, па и зликовца за дан несреће. Свако је мрзак Господу ако је охолог срца, сигурно неће остати без казне. Милошћу и истином чисти се преступ, а страхом Господњим избегава се зло. Кад су Господу мили путеви човека, и непријатеље његове мири с њим. Боље је мало с правдом него велики дохоци с неправдом. Срце човечје смишља пут свој, али Господ управља кораке његове. Одлука је на уснама царевим, на суду неће погрешити уста његова. Мере и тегове одређује Господ, он је утврдио све камене мере. Мрско је царевима да чине неправду јер се престо учвршћује правдом. Миле су царевима усне праведне, воле оне који право говоре. Гнев царев је као весник смрти, али га ублажи човек разуман. У ведром лицу царевом је живот, милост његова је као киша пролећна. Колико је боље стећи мудрост него злато и стицати знање него сребро! Пут праведних је да се клоне зла и ко пази на пут свој, чува душу своју.
Priče Solomonove 16:1-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Човеку припадају науми срца, а од ГОСПОДА долази шта ће језик одговорити. Човеку се сви његови поступци чине чисти, али ГОСПОД одмерава побуде. ГОСПОДУ препусти све што радиш, па ће ти науми успети. ГОСПОД има одговор за све, чак и за опакога – дан несреће. ГОСПОДУ су одвратни сви који су охолог срца; ово је извесно: неће проћи некажњено. Лубављу и истином окајава се грех, а страхом од ГОСПОДА избегава се зло. Када је човеков пут мио ГОСПОДУ, чак и непријатељи живе с њим у миру. Боље је мало с праведношћу него велика добит стечена неправдом. Човеково срце смишља његов пут, али ГОСПОД управља његовим корацима. Када је одлука на царевим уснама, уста му не изневеравају правду. Од ГОСПОДА су тачан кантар и теразије, сви тегови у џаку његово су дело. Неправда је одвратна царевима, јер се престо учвршћује праведношћу. Царевима су миле праведне усне и они воле оног ко говори право. Царева јарост весник је смрти, али мудар човек уме да је стиша. Кад се царево лице озари, то значи живот, а наклоност му је као облак кише пролећне. Колико је боље стећи мудрост него злато и пожељније стећи умност него сребро! Друм честитога заобилази зло и ко пази на свој пут, чува свој живот.
Priče Solomonove 16:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Čovek nešto srcem namerava, ali od Gospoda je jezika odgovor. U očima svojim čoveku su čisti putevi, ali Gospod proverava namere srca. Svoja dela prepusti Gospodu i učvrstiće tvoje naume. Gospod je načinio sve za svoju svrhu, pa čak i zlobnika za dan stradanja. Gospodu je mrsko svako uznosito srce. Nema sumnje da taj neće proći nekažnjeno. Milošću i istinom otkupljuje se krivica i bogobojaznost odvraća od zla. Kada su Gospodu mili čovekovi putevi, on ga i sa neprijateljima njegovim miri. Bolje je i malo, a po pravdi, nego obilje stečenog, a po nepravdi. Srce čovekovo smera svojim putem, ali Gospod usmerava njegove korake. Car presuđuje nadahnutom objavom i odluke mu nisu nepravedne. Pravedne su Gospodnje mere i terazije, svi tegovi u torbi njegovo su delo. Gadost je kad carevi pokvareno rade, jer se pravednošću učvršćuje presto. Carevi cene pravdoljubiva usta, oni vole onog ko iskreno zbori. Careva je srdžba kao vesnik smrti i mudar je čovek gasi. Život je u vedrini carevog lica, naklonost je njegova kao oblak prolećne kiše. Koliko je bolje težiti mudrosti nego zlatu, težiti umnosti više nego težiti srebru! Put čestitih je odvraćanje od zla, život svoj čuva onaj ko svoj put sačuva.
Priče Solomonove 16:1-17 Нови српски превод (NSP)
Човек нешто срцем намерава, али од Господа је језика одговор. У очима својим човеку су чисти путеви, али Господ проверава намере срца. Своја дела препусти Господу и учврстиће твоје науме. Господ је начинио све за своју сврху, па чак и злобника за дан страдања. Господу је мрско свако узносито срце. Нема сумње да тај неће проћи некажњено. Милошћу и истином откупљује се кривица и богобојазност одвраћа од зла. Када су Господу мили човекови путеви, он га и са непријатељима његовим мири. Боље је и мало, а по правди, него обиље стеченог, а по неправди. Срце човеково смера својим путем, али Господ усмерава његове кораке. Цар пресуђује надахнутом објавом и одлуке му нису неправедне. Праведне су Господње мере и теразије, сви тегови у торби његово су дело. Гадост је кад цареви покварено раде, јер се праведношћу учвршћује престо. Цареви цене правдољубива уста, они воле оног ко искрено збори. Царева је срџба као весник смрти и мудар је човек гаси. Живот је у ведрини царевог лица, наклоност је његова као облак пролећне кише. Колико је боље тежити мудрости него злату, тежити умности више него тежити сребру! Пут честитих је одвраћање од зла, живот свој чува онај ко свој пут сачува.
Priče Solomonove 16:1-17 Sveta Biblija (SRP1865)
Èovjek sprema srce, ali je od Gospoda što æe jezik govoriti. Èovjeku se svi putovi njegovi èine èisti, ali Gospod ispituje duhove. Ostavi na Gospoda djela svoja, i biæe tvrde namjere tvoje. Gospod je stvorio sve sam za se, i bezbožnika za zli dan. Mrzak je Gospodu ko je god ponosita srca, i neæe ostati bez kara ako æe i druge uzeti u pomoæ. Milošæu i istinom oèišæa se bezakonje, i strahom Gospodnjim uklanja se èovjek oda zla. Kad su èiji putovi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove. Bolje je malo s pravdom nego mnogo dohodaka s nepravdom. Srce èovjeèije izmišlja sebi put, ali Gospod upravlja korake njegove. Proroštvo je na usnama carevijem, u sudu neæe pogriješiti usta njegova. Mjerila i potezi pravi od Gospoda su, i sve kamenje u tobocu njegovo je djelo. Gadno je carevima èiniti nepravdu, jer se pravdom utvrðuje prijesto. Mile su carevima usne pravedne, i oni ljube onoga koji govori pravo. Gnjev je carev glasnik smrtni, ali mudar èovjek ublažiæe ga. U veselu je licu carevu život, i ljubav je njegova kao oblak s poznijem daždem. Koliko je bolje teæi mudrost nego zlato! i teæi razum koliko je ljepše nego srebro! Put je pravednijeh uklanjanje oda zla; èuva dušu svoju ko pazi na put svoj.