Priče Solomonove 14:19-35

Pred dobrim će se ljudima zlobnici klanjati i pokvarenjaci pred vratima pravednih. I susedu svome mrzak je siromah, a mnogo je onih što vole bogatoga. Grešan je čovek što prezire bližnjeg svoga, a blagosloven je onaj koji je naklonjen poniznima. Ne zastranjuju li spletkaroši? Milost i istina onima što dobro smišljaju. Od svakog vrednoga rada dolazi zarada, a od praznih priča samo oskudica. Mudrima je kruna njihovo bogatstvo, nemudrost je nemudrog glupava. Istinoljubiv svedok spasava živote, a lažljivi slaže čim zine. U bogobojaznosti je pouzdanje jakom i utočište deci njegovoj. Vrelo je života bogobojaznost i odvraća od smrtnih zamki. Careva je slava u mnoštvu naroda, a kad življa nema, tad vladar propada. Ko se sporo srdi vrlo je razborit, a ko brzo plane veliča bezumlje. Zdravo srce – zdravo telo; ljubomora – trulež u kostima. Ko tlači ubogog sramoti mu Sazdatelja, a slavi ga onaj što se ubogom smiluje. Opaki će srušen biti opakošću svojom, a pravednik i u smrti utočište ima. Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, čak je i u nutrini bezumnika obelodanjena. Pravednost uzdiže narod, a greh je sramota narodu. Car poštuje slugu što čestito radi, a gnevan je na onoga što radi sramotno.