Filimonu 1:4-16

Uvek zahvaljujem svome Bogu kad te spominjem u svojim molitvama. Slušam, naime, o tvojoj ljubavi koju imaš prema celom Božijem narodu i o tvojoj veri u Gospoda Isusa. Molim se da tvoje učešće u zajedničkoj veri postane delotvorno kroz dublje razumevanje svakog blagoslova koji imamo u našem zajedništvu s Hristom. Imao sam, naime, mnogo radosti i utehe od tvoje ljubavi, brate, što si okrepio srca svetih. Stoga, imam punu slobodu u Hristu da ti zapovedim šta si dužan da činiš. Ali zato što te volim radije ću te moliti, takav kakav sam, starac Pavle, a sada i sužanj radi Hrista. Molim te za moje dete Onisima, kome sam postao duhovni otac u tamnovanju. On ti je nekad bio nekoristan, ali sada je i tebi i meni postao koristan. Šaljem ti ga natrag, njega, srce moje. Hteo sam da ga zadržim kod sebe da mi umesto tebe posluži za vreme mog tamnovanja radi Radosne vesti. Ipak, nisam ništa hteo da činim bez tvoga pristanka, da tvoje dobro delo ne bude od moranja, nego od dobre volje. Jer možda je baš zato i bio odvojen od tebe na kratko, da bi ga dobio zauvek, ali ne više kao roba, nego mnogo više od roba, kao voljenog brata. On je i meni naročito drag, ali je tebi draži, i kao čovek i kao brat u Gospodu.