4. Mojsijeva 27:1-11

Tada su pristupile ćerke Salpada, sina Eferovog, sina Galadovog, sina Mahirovog, sina Manasijinog, sina Josifovog. On je bio iz Manasijine porodice. Ćerke su mu se zvale: Mala, Nuja, Egla, Melha i Tersa. Stale su pred Mojsija i sveštenika Eleazara, pred knezove i svu zajednicu, kod ulaza u Šator od sastanka, i rekle: „Naš otac je umro u pustinji. On nije bio među onim pristalicama, Korejevim pristalicama, što su se pobunile protiv Gospoda, nego je umro zbog svog greha. Nije imao sinova. Zašto da ime našeg oca nestane iz njegove porodice zato što nije imao ni jednog sina? Daj nam posed među braćom našeg oca.“ Mojsije donese njihov slučaj pred Gospoda. Gospod reče Mojsiju: „Salpadove ćerke su u pravu. Daj im posed u nasledstvo među braćom njihovog oca; prevedi na njih nasledstvo njihovog oca. A Izrailjcima reci: ’Ako čovek umre a nema nijednog sina, prevedite nasledstvo na njegovu ćerku. Ako nema ni ćerku, njegovo nasledstvo dajte njegovoj braći. Ako nema ni braću, dajte njegovo nasledstvo braći njegovog oca. Ako njegov otac nema braće, njegovo nasledstvo dajte u posed njegovom najbližem rođaku iz rodbine. Neka to Izrailjcima bude pravna uredba kao što je Gospod zapovedio Mojsiju.’“