4. Mojsijeva 22:1-13

Izrailjci su nastavili put. Utaborili su se na moavskim poljanama na drugoj strani Jordana nasuprot Jerihona. A Valak, sin Seforov, je video sve što je Izrailj učinio Amorejcima. Moava je obuzeo veliki strah od naroda, jer je bio mnogobrojan; Moava je obuzeo užas pred Izrailjcima. Moavci rekoše madijanskim starešinama: „Ova rulja će obrstiti sve oko nas, kao što vo obrsti poljsku travu.“ Valak, sin Seforov, je u to vreme bio car Moava. Tada je poslao glasnike Valamu, sinu Veorovom, u Fatur, koji je kod Eufrata, u zemlju svoga naroda, da ga pozovu. Rekao je: „Evo, izašao je jedan narod iz Egipta i prekrio zemlju; živi tu, nasuprot mene. Dođi stoga i prokuni mi ovaj narod, jer je moćniji od mene, pa ću možda moći da ga savladam i isteram iz zemlje. Znam, naime, da koga ti blagosloviš, taj je blagosloven, a koga prokuneš, taj je proklet.“ Odu moavske i madijanske starešine noseći sa sobom nagradu za vračanje. Kad su došli Valamu, preneli su mu Valakove reči. On im reče: „Prenoćite ovde, a ja ću vam odgovoriti onako kako mi Gospod bude rekao.“ Tako su moavski knezovi ostali sa Valamom. Bog dođe k Valamu i reče mu: „Ko su ovi ljudi s tobom?“ Valam odgovori Bogu: „Moavski car Valak, sin Seforov, poslao mi je ovu poruku: ’Evo, izašao je jedan narod iz Egipta i prekrio zemlju. Stoga, dođi i prokuni mi ih, pa ću možda moći da ih savladam i isteram.’“ Međutim, Bog odgovori Valamu: „Ne idi s njima! Ne proklinji taj narod, jer je blagosloven.“ Ujutro Valam ustade i reče Valakovim knezovima: „Vratite se u svoju zemlju, jer je Gospod odbio da me pusti da pođem s vama.“