4. Mojsijeva 11
11
Gospodnji oganj
1Međutim, narod je počeo da gunđa u Gospodnje uši radi svoga zlopaćenja. Kad je to Gospod čuo, raspalio se njegov gnev: planuo je Gospodnji oganj među njima, pa je proždro jedan kraj tabora. 2Tada je narod zavapio k Mojsiju. Mojsije se pomolio Gospodu i oganj se ugasio. 3Tako se to mesto prozvalo Tavera#11,3 Tavera – izgaranje, oganj., jer je tamo planuo oganj Gospodnji.
Svetina gunđa zbog mane
4Ali svetinu među njima je spopala žudnja, pa su Izrailjci ponovo počeli da jadikuju i govore: „Ko će nas nahraniti mesom? 5Sećamo se kako smo u Egiptu zabadava jeli ribu, pa krastavce, dinje, praziluk, i crni i beli luk. 6Sada nam je duša u nosu, a ništa drugo ne vidimo osim ove mane!“
7Mana je bila kao zrno korijandra, a izgledala je kao bdelijum. 8Narod je išao okolo i kupio je, a zatim su je mleli na žrvnjima, ili je mrvili u avanu, i kuvali u loncu. Od toga su pravili kolače, koji su imali ukus uljanih kolača. 9Kada bi u toku noći rosa pala na tabor, na nju bi pala mana.
10Mojsije je čuo da narod jadikuje – svaka porodica na ulazu svog šatora. Tada se Gospod silno razgnevio, a Mojsije se ozlovoljio. 11Mojsije reče Gospodu: „Zašto zlopatiš svoga slugu? Zašto mi nisi iskazao naklonost, nego si natovario na mene teret sveg ovog naroda? 12Jesam li ja začeo sav ovaj narod? Jesam li ih ja rodio, kad mi kažeš: ’Nosi ih u svome naručju, kao što dojilja nosi odojče’, u zemlju koju si uz zakletvu obećao njihovim precima? 13Odakle mi meso za sav ovaj narod, jer mi vape govoreći: ’Daj nam meso da jedemo!’? 14Ne mogu sam da nosim sav ovaj narod, jer je to preteško za mene. 15Ako ćeš ovako da postupaš sa mnom, bolje je da me odmah ubiješ. A ako sam stekao naklonost pred tobom, ne daj da gledam svoju muku.“
16Gospod reče Mojsiju: „Okupi mi sedamdeset ljudi od izrailjskih starešina za koje znaš da su starešine naroda i njegovi nadglednici. Zatim ih dovedi pred Šator od sastanka i postavi ih tamo sa sobom. 17Tada ću sići i govoriti tamo s tobom, pa ću uzeti od Duha koji je na tebi i staviti ga na njih. Tako će zajedno sa tobom nositi teret naroda, pa ga nećeš više nositi sam.
18A narodu reci: ’Posvetite se za sutra, pa ćete jesti meso, jer kukate u Gospodnje uši i govorite: „Ko će nas nahraniti mesom? Bilo nam je bolje u Egiptu.“ Gospod će vam dati meso, pa ćete se najesti. 19I nećete jesti samo dan ili dva, ni pet, ni deset ni dvadeset dana, 20nego čitav mesec, dok vam ne izađe na nos, te vam postane odvratno, jer ste prezreli Gospoda koji je među vama, i kukali pred njim govoreći: „Zbog čega smo to izlazili iz Egipta?“’“
21Mojsije reče na to: „Ja sam među narodom koji broji šest stotina hiljada pešaka, a ti kažeš: ’Daću im mesa, pa će jesti mesec dana!’ 22Da se zakolju i stada ovaca i krda goveda, da li bi to bilo dovoljno za njih? Čak i da se sve ribe izvuku iz mora, da li bi im to bilo dovoljno?“
23Gospod odgovori Mojsiju: „Zar je ruka Gospodnja tako kratka? Sada ćeš videti hoće li se ispuniti moja reč koju sam ti rekao, ili neće.“
Duh i sedamdeset starešina
24Mojsije izađe i prenese narodu reči Gospodnje. Zatim je okupio sedamdeset starešina naroda i postavio ih oko Šatora. 25I Gospod se spustio u oblaku i govorio sa njim. Potom je uzeo nešto od Duha koji je bio na njemu i stavio ga na sedamdeset starešina. Kad je Duh počinuo na njima, počeli su da prorokuju, ali nisu više to ponovili.
26A u taboru su ostala dva čoveka. Jedan se zvao Eldad, a drugi Modad. Na njih se spustio Duh. Oni su bili među popisanim starešinama, ali nisu otišli u Šator, nego su prorokovali u taboru. 27Tada neki momak otrči i javi Mojsiju: „Eldad i Modad prorokuju u taboru!“
28Isus Navin, Mojsijev pomoćnik, jedan od njegovih momaka, reče: „Mojsije, gospodaru moj, zabrani im!“
29Ali Mojsije mu reče: „Zar si zavidan radi mene? E, kad bi svi u narodu Gospodnjem postali proroci! Kad bi samo Gospod stavio svoga Duha na njih!“ 30Potom se Mojsije sa izrailjskim starešinama vratio u tabor.
Prepelice
31Gospod je učinio da dune vetar#11,31 Jevrejska imenica Ruah se prevodi i kao Duh, duh i kao vetar. Očigledna je ironija i u ovom događaju sa prepelicama i onom prethodnom, sa opunomoćenjem sedamdeset starešina. Naime, i duhovna služba i sud dolaze od Boga., koji je doneo prepelice s mora i razasuo ih po taboru, na dan hoda s jedne strane tabora i na dan hoda s druge strane tabora, na dva lakta#11,31 Oko 1 m. od zemlje. 32Narod je ustao, pa je kupio prepelice sav dan i svu noć, i sav naredni dan. Onaj koji je najmanje skupio imao je deset homera#11,32 Oko 2.200 l.. Zatim su ih razasuli svuda po taboru. 33Dok im je meso još bilo u zubima – bilo je još nesažvakano – planu gnev Gospodnji na narod, i Gospod udari narod veoma velikim pomorom. 34Zato se to mesto prozvalo Kivrot-Atava#11,34 U prevodu, grobovi lakomih., jer su tamo sahranili narod koji se polakomio. 35Iz Kivrot-Atave narod je krenuo u Asirot i utaborio se u Asirotu.
Trenutno izabrano:
4. Mojsijeva 11: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.