4. Mojsijeva 11:1-9

Međutim, narod je počeo da gunđa u Gospodnje uši radi svoga zlopaćenja. Kad je to Gospod čuo, raspalio se njegov gnev: planuo je Gospodnji oganj među njima, pa je proždro jedan kraj tabora. Tada je narod zavapio k Mojsiju. Mojsije se pomolio Gospodu i oganj se ugasio. Tako se to mesto prozvalo Tavera, jer je tamo planuo oganj Gospodnji. Ali svetinu među njima je spopala žudnja, pa su Izrailjci ponovo počeli da jadikuju i govore: „Ko će nas nahraniti mesom? Sećamo se kako smo u Egiptu zabadava jeli ribu, pa krastavce, dinje, praziluk, i crni i beli luk. Sada nam je duša u nosu, a ništa drugo ne vidimo osim ove mane!“ Mana je bila kao zrno korijandra, a izgledala je kao bdelijum. Narod je išao okolo i kupio je, a zatim su je mleli na žrvnjima, ili je mrvili u avanu, i kuvali u loncu. Od toga su pravili kolače, koji su imali ukus uljanih kolača. Kada bi u toku noći rosa pala na tabor, na nju bi pala mana.