4. Mojsijeva 11:1-9
4. Mojsijeva 11:1-9 Novi srpski prevod (NSPL)
Međutim, narod je počeo da gunđa u Gospodnje uši radi svoga zlopaćenja. Kad je to Gospod čuo, raspalio se njegov gnev: planuo je Gospodnji oganj među njima, pa je proždro jedan kraj tabora. Tada je narod zavapio k Mojsiju. Mojsije se pomolio Gospodu i oganj se ugasio. Tako se to mesto prozvalo Tavera, jer je tamo planuo oganj Gospodnji. Ali svetinu među njima je spopala žudnja, pa su Izrailjci ponovo počeli da jadikuju i govore: „Ko će nas nahraniti mesom? Sećamo se kako smo u Egiptu zabadava jeli ribu, pa krastavce, dinje, praziluk, i crni i beli luk. Sada nam je duša u nosu, a ništa drugo ne vidimo osim ove mane!“ Mana je bila kao zrno korijandra, a izgledala je kao bdelijum. Narod je išao okolo i kupio je, a zatim su je mleli na žrvnjima, ili je mrvili u avanu, i kuvali u loncu. Od toga su pravili kolače, koji su imali ukus uljanih kolača. Kada bi u toku noći rosa pala na tabor, na nju bi pala mana.
4. Mojsijeva 11:1-9 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Народ поче гунђати пред Господом да му је тешко. Господ чу то и плану гневом. Огањ Господњи се распали на њих и сажеже један крај збора. Народ тада завапи Мојсију, Мојсије се помоли Господу и огањ се угаси. То место назва се Тавера, јер се ту распалио огањ Господњи на њих. Светину која се окупила обузе похлепа за јелом. Синови Израиљеви почеше јадиковати говорећи: „Ко ће нам дати да једемо меса? Сетисмо се риба које смо у Египту јели бадава, краставаца, диње, празилука, црнога и белога лука. Овде нам душа вене. Нема ничега осим мане која нам је пред очима.” Мана је била као семе коријандрово, налик на бдел. Народ је ишао около, сакупљао је, млео камењем или гњечио у посуди. Кували су је у лонцима и правили лепињице. Укус јој је био као лепињице припремљене са уљем. Кад би ноћу падала роса на почивалиште, падала би с њом и мана.
4. Mojsijeva 11:1-9 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Народ поче на ГОСПОДЊЕ уши да се жали због својих недаћа. Када их је ГОСПОД чуо, разгневи се. Огањ ГОСПОДЊИ плану међу њима и спали један крај табора. Народ завапи Мојсију, па се он помоли ГОСПОДУ, и огањ се угаси. То место прозваше Тавера, јер је огањ ГОСПОДЊИ горео међу њима. Људи мешаног порекла који су били међу њима почеше да жуде за другом храном, па Израелци опет узеше да кукају, говорећи: »Е да нам је да једемо меса! Сећамо се рибе коју смо бесплатно јели у Египту, па краставаца, диња, празилука, црног и белог лука. А сад ископнесмо. Нигде ништа да се једе, само ова мана!« Мана је била као зрно коријандера и личила је на смолу. Народ је ишао унаоколо и скупљао је, па су је онда млели у ручном млину или је туцали у авану. Кували су је у лонцу или од ње месили лепиње. Укус јој је био сличан укусу нечег што је спремљено с маслиновим уљем. Када је ноћу на табор падала роса, падала је и мана.
4. Mojsijeva 11:1-9 Нови српски превод (NSP)
Међутим, народ је почео да гунђа у Господње уши ради свога злопаћења. Кад је то Господ чуо, распалио се његов гнев: плануо је Господњи огањ међу њима, па је прождро један крај табора. Тада је народ завапио к Мојсију. Мојсије се помолио Господу и огањ се угасио. Тако се то место прозвало Тавера, јер је тамо плануо огањ Господњи. Али светину међу њима је спопала жудња, па су Израиљци поново почели да јадикују и говоре: „Ко ће нас нахранити месом? Сећамо се како смо у Египту забадава јели рибу, па краставце, диње, празилук, и црни и бели лук. Сада нам је душа у носу, а ништа друго не видимо осим ове мане!“ Мана је била као зрно коријандра, а изгледала је као бделијум. Народ је ишао около и купио је, а затим су је млели на жрвњима, или је мрвили у авану, и кували у лонцу. Од тога су правили колаче, који су имали укус уљаних колача. Када би у току ноћи роса пала на табор, на њу би пала мана.
4. Mojsijeva 11:1-9 Sveta Biblija (SRP1865)
Poslije stade se tužiti narod da mu je teško; a to ne bi po volji Gospodu; i kad Gospod èu, razgnjevi se; i raspali se na njih oganj Gospodnji, i sažeže krajnje u okolu. Tada zavapi narod k Mojsiju, a Mojsije se pomoli Gospodu, i ugasi se oganj. I prozva se ono mjesto Tavera, jer se raspali na njih oganj Gospodnji. A svjetina što bijaše meðu njima, bješe vrlo lakoma, te i sinovi Izrailjevi stadoše plakati govoreæi: ko æe nas nahraniti mesa? Opomenusmo se riba što jeðasmo u Misiru zabadava, i krastavaca i dinja i luka crnoga i bijeloga. A sada posahnu duša naša, nema ništa osim mane pred oèima našima. A mana bješe kao sjeme korijandrovo, a boja mu bješe kao boja u bdela. I izlažaše narod, te kupljahu, i meljahu na žrvnjima ili tucahu u stupama, i kuhahu u kotlu, ili miješahu pogaèe; a kus joj bijaše kao kus od novoga ulja. I kad padaše rosa po okolu noæu, padaše s njom i mana.