Knjiga Nemijina 5:1-19

U to vreme su neki ljudi i njihove žene pokrenuli velike optužbe protiv svoje braće Jevreja. Neki su govorili: „Nas, naših sinova i naših ćerki je mnogo! Hajde da nabavimo žita da jedemo i preživimo.“ Neki su govorili: „Založimo svoje njive, svoje vinograde i svoje kuće da nabavimo žita za vreme gladi.“ Neki su govorili: „Zbog carskog danka smo pozajmili novac za naše njive i naše vinograde. A naše je telo kao telo naših sunarodnika i naša deca kao njihova deca. A evo, potčinili smo naše sinove i naše ćerke kao roblje. Neke naše ćerke su odvedene u okovima, a u našim rukama više nema snage, jer naše njive i vinogradi naši pripadaju drugima.“ Planuo sam od ljutnje kada sam čuo njihove optužbe i sve te reči. Odlučio sam u srcu da ukorim glavare i dostojanstvenike. Rekao sam im: „Svaki od vas svome bratu pozajmljuje zelenaški!“ Zato sam protiv njih sazvao veliki zbor. Obratio sam im se: „Otkupili smo, koliko smo mogli, našu braću Jevreje koji su morali da se prodaju narodima. A vi prodajete svoju braću! I to još ih nama prodajete!“ A oni su samo ćutali i ni reči nisu našli. Kazao sam: „Nije dobro to što radite. Zar ne bi trebalo da živite u strahu pred našim Bogom, da nas ne bude sramota pred narodima naših neprijatelja? I ja i moja braća i moje sluge smo im pozajmljivali novac i žito. Ali, molim vas, ostavimo se ovog zelenašenja! Molim vas, još danas im vratite njihove njive i njihove vinograde, njihove maslinjake i njihove kuće i otpišite kamate na žito, mlado vino i ulje što ste im pozajmili.“ Odgovorili su: „Vratićemo to i nećemo im tražiti ništa. Uradićemo kako kažeš.“ A ja sam okupio sveštenike i zavetovao ih da postupe po ovom dogovoru. Još sam otresao svoj ogrtač uz reči: „Ovako neka Bog svakog ko se ne bude držao ovog dogovora otrese od njegove kuće i njegovog imanja. Tako neka bude otresen i prazan.“ Sav je zbor rekao „amin“ i slavili su Gospoda. A narod je postupio prema dogovoru. Takođe, od dana kada su me postavili za njihovog upravitelja u Judi, od dvadesete do trideset druge godine cara Artakserksa, dvanaest godina, ni moja braća ni ja nismo jeli upraviteljski hleb. Raniji upravitelji, oni koji su bili pre mene, stavili su težak jaram na narod. Naime, pored četrdeset srebrnih šekela, uzimali su im hranu i vino. A i njihove su sluge vladale nad narodom, ali ja to nisam radio iz bogobojaznosti. Takođe, za rad na ovom zidu, koji sam obnovio, nismo stekli nikakvo imanje. I sve moje sluge su bile tamo okupljene na poslu. Za mojim stolom su bili Jevreji i dostojanstvenici, njih stotinu pedeset, kao i oni oko nas, oni koji su nam došli iz drugih naroda. Svaki dan je spreman jedan vo, šest odabranih ovaca i živina. To su oni spremali za mene. A svakih deset dana su dodavali razne sorte vina u izobilju. Ali ja nisam tražio svu tu hranu za upravitelja, jer sam video da je na ovom narodu bila teška služba. Seti me se, o, moj Bože, zbog sveg dobra što sam učinio ovom narodu!