Knjiga Nemijina 5:1-19

Podeli

Knjiga Nemijina 5:1-19 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Тада се подиже велика вика људи и жена против браће њихове Јудејаца. Наиме, неки су говорили: „Нас, синова наших и кћери наших има много. Хајде да набавимо жита да једемо и да преживимо.” Други су говорили: „Ми смо заложили поља своја, винограде своје и куће своје да бисмо добили жито у овој глади.” Неки су говорили: „Морали смо да позајмимо новац за царски порез на поља своја и винограде. Тело наше је као тело браће наше, синови наши као синови њихови, а ми треба да дамо синове своје и кћери своје у ропство. Неке наше кћери већ су робиње, а ми смо немоћни јер поља наша и винограде наше држе други.” Ја се веома разљутих кад чух вику њихову и те њихове речи. Одлучио сам да прекорим старешине и поглаваре, па им рекох: „Сви ви сте оптеретили браћу своју!” Тада сазвах због њих велики збор. Потом им рекох: „Ми смо, колико смо могли, откупили браћу своју, Јудејце који су били продани варварима. Ви сада продајете браћу своју, и то нама, да бисмо их откупили!” Они ућуташе и не проговорише ништа. Ја наставих: „Није добро то што радите. Зар не треба да идете у страху од Бога нашег, да нам се не би ругали непријатељи наши? И ја, и браћа моја, и слуге моје давали смо им новац и жито, али смо им дуг опростили. Вратите им и ви, још данас, поља њихова, винограде, маслињаке и куће њихове и опростите им камату на новац, жито, вино и уље коју сте им наметнули.” Тада они одговорише: „Вратићемо то и нећемо више ништа тражити од њих. Учинићемо као што си рекао.” Потом позвах свештенике и заклех их да ће учинити као што су обећали. Тада истресох свој огртач и рекох: „Овако нека истресе Бог сваког из куће његове и имања ко не одржи обећање своје! Тако нека се истресе и испразни!” Сав збор повика: „Нека буде тако!” Хвалили су Господа и народ учини као што је договорено. Од дана кад ми је цар одредио да будем управитељ у земљи Јудиној, од двадесете године до тридесет друге године владавине цара Артаксеркса, дванаест година, ја с браћом својом нисам јео управитељску храну. Ранији управитељи, моји претходници, глобили су народ. Осим четрдесет сикала сребра, узимали су од њега хлеба и вина, а и слуге њихове заповедале су народу. Ја тако нисам чинио јер сам се Бога бојао. Чак сам радио и послове око грађења зида и нисам купио ниједну њиву. Сви моји момци били су онде окупљени на послу. За мојим столом јели су Јудејци и управитељи који су долазили из околних народа. Било их је сто педесет. Сваког дана су се припремали једно говече, шест оваца изабраних и перад, све о мом трошку. Сваких десет дана служила су се обилно разна вина. И опет нисам тражио управитељску храну јер је народ радио напорно. Сети ме се, Боже мој, по добру које сам чинио народу овом!

Knjiga Nemijina 5:1-19 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Народ и њихове жене дигоше силну повику на своју јудејску сабраћу. Једни су говорили: »Нас и наших синова и кћери има много. Да бисмо јели и преживели, треба нам жита.« Други су говорили: »Залажемо своје њиве, винограде и куће да добијемо жита за време глади.« А трећи су говорили: »Морали смо да узајмимо новац да платимо цару порез на наше њиве и винограде. Иако је наше тело као и тело наше сабраће, а наши синови као и њихови синови, ми подвргавамо наше синове и кћери ропству. Неке од наших кћери већ су робиње, а ми смо беспомоћни, јер наше њиве и виногради припадају другима.« Када сам чуо њихову повику и ове речи, веома се разгневих. Потом размислих, па оптужих племиће и службенике, рекавши: »Ви узимате камату од своје сабраће!« Онда сазвах велик скуп против њих и рекох: »Колико год је било могуће, откупили смо своју јудејску сабраћу која су била продата незнабошцима. А сада ви сами продајете своју сабраћу, да би опет била продата нама!« А они су ћутали, јер нису имали шта да кажу. »Није добро то што радите«, рекох даље. »Зар не треба да живите у страху од нашега Бога, да нас наши незнабожачки непријатељи не би више вређали? И ја и моја сабраћа и моји људи позајмљујемо народу новац и жито. Нека се више не узима камата. Колико данас им вратите њихове њиве, винограде, маслињаке и куће, а тако и камату: један посто од новца, жита, младог вина и уља.« »Вратићемо«, рекоше они, »и више нећемо ништа тражити од њих. Учинићемо као што кажеш.« Тада позвах свештенике и затражих од племићâ и службеникâ да се закуну да ће учинити као што су рекли. А истресох и скуте своје одеће и рекох: »Нека овако и Бог из куће и имања истресе сваког човека који не одржи ово обећање. Нека тако буде истресен и испражњен!« На то цео скуп рече: »Амин«, па је хвалио ГОСПОДА. И народ учини као што је обећао. Осим тога, од двадесете године цара Артаксеркса, када сам постављен за њиховог намесника у Јуди, до његове тридесет друге године – дванаест година – ни ја ни моја браћа нисмо јели храну додељену намеснику. Ранији намесници, моји претходници, наметали су народу тешко бреме и узимали од њега, осим хране и вина, четрдесет шекела сребра. Чак су и њихови помоћници господарили народом. Али ја, из страха од Бога, нисам тако поступао, него сам се посветио радовима на овом зиду. Нисмо купили ниједну њиву, а сви моји људи били су укључени у радове. Штавише, за мојом трпезом било је сто педесет Јудеја и службеника, као и оних који су нам дошли из околних народа. Сваког дана су за мене спремали једног вола, шест најбољих оваца и нешто перади, а сваких десет дана све врсте вина у изобиљу. Али, без обзира на све то, нисам захтевао храну која припада намеснику, јер је овај народ већ био тешко оптерећен. Сети ме се по добру, Боже мој, због свега што сам учинио за овај народ.

Knjiga Nemijina 5:1-19 Novi srpski prevod (NSPL)

U to vreme su neki ljudi i njihove žene pokrenuli velike optužbe protiv svoje braće Jevreja. Neki su govorili: „Nas, naših sinova i naših ćerki je mnogo! Hajde da nabavimo žita da jedemo i preživimo.“ Neki su govorili: „Založimo svoje njive, svoje vinograde i svoje kuće da nabavimo žita za vreme gladi.“ Neki su govorili: „Zbog carskog danka smo pozajmili novac za naše njive i naše vinograde. A naše je telo kao telo naših sunarodnika i naša deca kao njihova deca. A evo, potčinili smo naše sinove i naše ćerke kao roblje. Neke naše ćerke su odvedene u okovima, a u našim rukama više nema snage, jer naše njive i vinogradi naši pripadaju drugima.“ Planuo sam od ljutnje kada sam čuo njihove optužbe i sve te reči. Odlučio sam u srcu da ukorim glavare i dostojanstvenike. Rekao sam im: „Svaki od vas svome bratu pozajmljuje zelenaški!“ Zato sam protiv njih sazvao veliki zbor. Obratio sam im se: „Otkupili smo, koliko smo mogli, našu braću Jevreje koji su morali da se prodaju narodima. A vi prodajete svoju braću! I to još ih nama prodajete!“ A oni su samo ćutali i ni reči nisu našli. Kazao sam: „Nije dobro to što radite. Zar ne bi trebalo da živite u strahu pred našim Bogom, da nas ne bude sramota pred narodima naših neprijatelja? I ja i moja braća i moje sluge smo im pozajmljivali novac i žito. Ali, molim vas, ostavimo se ovog zelenašenja! Molim vas, još danas im vratite njihove njive i njihove vinograde, njihove maslinjake i njihove kuće i otpišite kamate na žito, mlado vino i ulje što ste im pozajmili.“ Odgovorili su: „Vratićemo to i nećemo im tražiti ništa. Uradićemo kako kažeš.“ A ja sam okupio sveštenike i zavetovao ih da postupe po ovom dogovoru. Još sam otresao svoj ogrtač uz reči: „Ovako neka Bog svakog ko se ne bude držao ovog dogovora otrese od njegove kuće i njegovog imanja. Tako neka bude otresen i prazan.“ Sav je zbor rekao „amin“ i slavili su Gospoda. A narod je postupio prema dogovoru. Takođe, od dana kada su me postavili za njihovog upravitelja u Judi, od dvadesete do trideset druge godine cara Artakserksa, dvanaest godina, ni moja braća ni ja nismo jeli upraviteljski hleb. Raniji upravitelji, oni koji su bili pre mene, stavili su težak jaram na narod. Naime, pored četrdeset srebrnih šekela, uzimali su im hranu i vino. A i njihove su sluge vladale nad narodom, ali ja to nisam radio iz bogobojaznosti. Takođe, za rad na ovom zidu, koji sam obnovio, nismo stekli nikakvo imanje. I sve moje sluge su bile tamo okupljene na poslu. Za mojim stolom su bili Jevreji i dostojanstvenici, njih stotinu pedeset, kao i oni oko nas, oni koji su nam došli iz drugih naroda. Svaki dan je spreman jedan vo, šest odabranih ovaca i živina. To su oni spremali za mene. A svakih deset dana su dodavali razne sorte vina u izobilju. Ali ja nisam tražio svu tu hranu za upravitelja, jer sam video da je na ovom narodu bila teška služba. Seti me se, o, moj Bože, zbog sveg dobra što sam učinio ovom narodu!

Knjiga Nemijina 5:1-19 Нови српски превод (NSP)

У то време су неки људи и њихове жене покренули велике оптужбе против своје браће Јевреја. Неки су говорили: „Нас, наших синова и наших ћерки је много! Хајде да набавимо жита да једемо и преживимо.“ Неки су говорили: „Заложимо своје њиве, своје винограде и своје куће да набавимо жита за време глади.“ Неки су говорили: „Због царског данка смо позајмили новац за наше њиве и наше винограде. А наше је тело као тело наших сународника и наша деца као њихова деца. А ево, потчинили смо наше синове и наше ћерке као робље. Неке наше ћерке су одведене у оковима, а у нашим рукама више нема снаге, јер наше њиве и виногради наши припадају другима.“ Плануо сам од љутње када сам чуо њихове оптужбе и све те речи. Одлучио сам у срцу да укорим главаре и достојанственике. Рекао сам им: „Сваки од вас своме брату позајмљује зеленашки!“ Зато сам против њих сазвао велики збор. Обратио сам им се: „Откупили смо, колико смо могли, нашу браћу Јевреје који су морали да се продају народима. А ви продајете своју браћу! И то још их нама продајете!“ А они су само ћутали и ни речи нису нашли. Казао сам: „Није добро то што радите. Зар не би требало да живите у страху пред нашим Богом, да нас не буде срамота пред народима наших непријатеља? И ја и моја браћа и моје слуге смо им позајмљивали новац и жито. Али, молим вас, оставимо се овог зеленашења! Молим вас, још данас им вратите њихове њиве и њихове винограде, њихове маслињаке и њихове куће и отпишите камате на жито, младо вино и уље што сте им позајмили.“ Одговорили су: „Вратићемо то и нећемо им тражити ништа. Урадићемо како кажеш.“ А ја сам окупио свештенике и заветовао их да поступе по овом договору. Још сам отресао свој огртач уз речи: „Овако нека Бог сваког ко се не буде држао овог договора отресе од његове куће и његовог имања. Тако нека буде отресен и празан.“ Сав је збор рекао „амин“ и славили су Господа. А народ је поступио према договору. Такође, од дана када су ме поставили за њиховог управитеља у Јуди, од двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ни моја браћа ни ја нисмо јели управитељски хлеб. Ранији управитељи, они који су били пре мене, ставили су тежак јарам на народ. Наиме, поред четрдесет сребрних шекела, узимали су им храну и вино. А и њихове су слуге владале над народом, али ја то нисам радио из богобојазности. Такође, за рад на овом зиду, који сам обновио, нисмо стекли никакво имање. И све моје слуге су биле тамо окупљене на послу. За мојим столом су били Јевреји и достојанственици, њих стотину педесет, као и они око нас, они који су нам дошли из других народа. Сваки дан је спреман један во, шест одабраних оваца и живина. То су они спремали за мене. А сваких десет дана су додавали разне сорте вина у изобиљу. Али ја нисам тражио сву ту храну за управитеља, јер сам видео да је на овом народу била тешка служба. Сети ме се, о, мој Боже, због свег добра што сам учинио овом народу!

Knjiga Nemijina 5:1-19 Sveta Biblija (SRP1865)

I stade velika vika ljudi i žena na braæu njihovu Judejce. Jer neki govorahu: nas i sinova naših i kæeri naših ima mnogo; da dobavimo žita da jedemo i ostanemo živi. Drugi opet govorahu: da založimo polja svoja i vinograde i kuæe da dobijemo žita u ovoj gladi. Još drugi govorahu: da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak carski. A tijelo je naše kao tijelo braæe naše, sinovi naši kao njihovi sinovi, i eto treba da damo sinove svoje i kæeri svoje u roblje, i neke kæeri naše veæ su robinje, a mi ne možemo ništa, jer polja naša i vinograde naše drže drugi. Zato se rasrdih vrlo kad èuh viku njihovu i te rijeèi. I smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare, i rekoh im: vi meæete bremena svaki na brata svojega. I sazvah veliki zbor njih radi. I rekoh im: mi otkupismo koliko mogosmo braæu svoju Judejce što bjehu prodani narodima; a vi li æete prodavati braæu svoju ili æe se prodavati nama? A oni umukoše i ne naðoše što bi odgovorili. I rekoh: nije dobro što radite. Ne treba li vam hoditi u strahu Boga našega da nam se ne rugaju narodi, neprijatelji naši? I ja i braæa moja i momci moji davali smo im novaca i žita; ali oprostimo im taj dug. Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i maslinike i kuæe i što im na stotinu uzimate od novca i žita i vina i ulja. A oni odgovoriše: vratiæemo i neæemo iskati od njih; uèiniæemo kako veliš. Tada sazvah sveštenike, i zakleh ih da æe tako uèiniti. I istresoh njedra svoja i rekoh: ovako da istrese Bog svakoga iz kuæe njegove i iz truda njegova ko god ne ispuni ove rijeèi, i ovako da se istrese i bude prazan. I sav zbor reèe: amin. I hvališe Gospoda, i uèini narod po toj rijeèi. I otkad mi car zapovjedi da im budem upravitelj u zemlji Judinoj, od godine dvadesete do trideset druge godine cara Artakserksa, dvanaest godina, ja i braæa moja ne jedosmo hrane upraviteljske. A preðašnji upravitelji koji bijahu prije mene bijahu teški narodu uzimajuæi od njega hljeba i vina osim èetrdeset sikala srebra, i sluge njihove zapovijedahu po narodu; ali ja tako ne èinih bojeæi se Boga. Nego i oko graðenja zida radih, i ne kupismo njive; i svi momci moji bijahu skupa ondje na poslu. I Judejaca i poglavara sto i pedeset ljudi i koji dolažahu k nama iz okolnijeh naroda bijahu za mojim stolom. I gotovljaše se svaki dan po jedno goveèe, šest ovaca izabranijeh, i ptice gotovljahu mi se, i svakih deset dana davaše se svakojakoga vina izobila. I opet ne iskah hrane upraviteljske; jer služba bješe teška narodu. Pomeni me, Bože moj, na dobro za sve što sam èinio ovomu narodu.