Knjiga Nemijina 5:1-13

U to vreme su neki ljudi i njihove žene pokrenuli velike optužbe protiv svoje braće Jevreja. Neki su govorili: „Nas, naših sinova i naših ćerki je mnogo! Hajde da nabavimo žita da jedemo i preživimo.“ Neki su govorili: „Založimo svoje njive, svoje vinograde i svoje kuće da nabavimo žita za vreme gladi.“ Neki su govorili: „Zbog carskog danka smo pozajmili novac za naše njive i naše vinograde. A naše je telo kao telo naših sunarodnika i naša deca kao njihova deca. A evo, potčinili smo naše sinove i naše ćerke kao roblje. Neke naše ćerke su odvedene u okovima, a u našim rukama više nema snage, jer naše njive i vinogradi naši pripadaju drugima.“ Planuo sam od ljutnje kada sam čuo njihove optužbe i sve te reči. Odlučio sam u srcu da ukorim glavare i dostojanstvenike. Rekao sam im: „Svaki od vas svome bratu pozajmljuje zelenaški!“ Zato sam protiv njih sazvao veliki zbor. Obratio sam im se: „Otkupili smo, koliko smo mogli, našu braću Jevreje koji su morali da se prodaju narodima. A vi prodajete svoju braću! I to još ih nama prodajete!“ A oni su samo ćutali i ni reči nisu našli. Kazao sam: „Nije dobro to što radite. Zar ne bi trebalo da živite u strahu pred našim Bogom, da nas ne bude sramota pred narodima naših neprijatelja? I ja i moja braća i moje sluge smo im pozajmljivali novac i žito. Ali, molim vas, ostavimo se ovog zelenašenja! Molim vas, još danas im vratite njihove njive i njihove vinograde, njihove maslinjake i njihove kuće i otpišite kamate na žito, mlado vino i ulje što ste im pozajmili.“ Odgovorili su: „Vratićemo to i nećemo im tražiti ništa. Uradićemo kako kažeš.“ A ja sam okupio sveštenike i zavetovao ih da postupe po ovom dogovoru. Još sam otresao svoj ogrtač uz reči: „Ovako neka Bog svakog ko se ne bude držao ovog dogovora otrese od njegove kuće i njegovog imanja. Tako neka bude otresen i prazan.“ Sav je zbor rekao „amin“ i slavili su Gospoda. A narod je postupio prema dogovoru.