Marko 5:21-42

Isus se vratio lađicom na drugu obalu jezera. Ponovo se oko njega okupilo veliko mnoštvo ljudi. Dok je stajao uz jezero, priđe mu čovek po imenu Jair, starešina tamošnje sinagoge, i pade pred njegove noge. Saletao ga je molbama: „Moja ćerka je na samrti. Dođi i položi ruke na nju, da bi ozdravila i živela.“ Isus pođe za njim. Mnogo naroda je išlo za njim gurajući ga. Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od izliva krvi. Ona je mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala. Ipak, ništa joj nije pomoglo. U stvari, bivalo joj je sve gore. Kada je čula za Isusa, prišla mu je s leđa i dotakla njegovu odeću. Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću.“ Istog časa je krvarenje prestalo, i ona je osetila u telu da se rešila svoje muke. Isus je odmah osetio da je iz njega izašla sila, pa se okrenuo mnoštvu i upitao: „Ko je dotakao moju odeću?“ Njegovi učenici mu odgovoriše: „Vidiš i sam koliko se naroda gura oko tebe. Zašto onda pitaš: ’Ko me je dotakao?’“ Ali Isus je i dalje gledao oko sebe da vidi onu koja je to učinila. Uplašena i uzdrhtala žena je znala šta se dogodilo. Istupila je napred, pala ničice pred Isusa, i rekla mu celu istinu. Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.“ Dok je on još govorio, dođu glasnici iz kuće Jaira, starešine sinagoge, govoreći Jairu: „Tvoja ćerka je umrla. Zašto da i dalje zamaraš učitelja?“ Isus se nije obazreo na njihove reči, već je rekao starešini: „Ne boj se, samo veruj!“ Nikome nije dozvolio da pođe sa njim, osim Petru, Jakovu, Jovanu, bratu Jakovljevom. Zatim su došli u kuću starešine Jaira. Isus je video pometnju i čuo plač i naricanje. On uđe u kuću i upita okupljene: „Zašto ste uznemireni? Zašto plačete? Dete nije umrlo, nego spava.“ Oni su mu se, pak, podsmevali. Isus je zatim udaljio prisutne, pa je poveo sa sobom oca i majku deteta i svoje pratioce, i ušao tamo gde je bilo dete. Onda ju je uzeo za ruku i rekao joj: „Talita, kum!“ (što u prevodu znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!“) Ona je istog trenutka ustala i počela da hoda (bilo joj je dvanaest godina). Prisutni su bili veoma začuđeni i zapanjeni.