„Slušajte! Izađe sejač da seje. Ali, kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih. Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka. Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se. Neka zrna su, opet, pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke, te one nisu donele rod. Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju, pa su isklijala, uzrasla i donela rod: neka zrna tridesetostruko, neka šezdesetostruko, a neka stostruko.“
Onda Isus reče: „Ko ima uši, neka sluša!“
Kada je Isus ostao sam, Dvanaestorica i oni oko njega, su zatražili od njega da im protumači priče. On im reče: „Vama je dano da saznate tajnu Carstva Božijeg, a ostalima se sve govori u pričama:
’Da gledajući ne vide,
da slušajući ne razumeju,
da se ne obrate
da bi im Bog oprostio.’“
Isus ih zatim upita: „Zar ne razumete ovu priču? Kako ćete razumeti sve ostale priče?“ Sejač seje Božiju reč. Neki ljudi su kao zrnevlje posejano kraj puta; tek što čuju reč, istog trena dolazi Satana i odnosi reč koja je posejana u njima. Drugi su opet kao zrnevlje posejano na kamenitom tlu. Oni, kada čuju reč, odmah je sa radošću prihvataju, ali pošto reč nije uhvatila korena u njima, bivaju nepostojani. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, oni odmah otpadaju. Neki su kao zrnevlje posejano u trnje. To su oni koji slušaju reč, ali brige za ovozemaljske stvari, zavodljivost bogatstva i žudnje za drugim stvarima dolaze i uguše reč, te ostaje bez ploda. A zrnevlje koje je posejano na dobro tle, to su oni koji slušaju reč, prihvataju je i donose plod: jedni tridesetostruko, drugi šezdesetostruko, a neki stostruko.
Isus nastavi: „Ko bi od vas doneo svetiljku i stavio je pod mericu ili ispod kreveta? Zar se svetiljka ne stavlja na svećnjak? Što je skriveno, to će se otkriti, i obelodaniće se ono što je tajno. Ko ima uši, neka sluša!“
Isus im zatim reče: „Pazite kako slušate. Jer kakvom merom merite, takvom merom će vama biti mereno. Jer ko ima, njemu će se dodati, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima.“
Isus je takođe rekao: „Carstvo Božije je slično čoveku koji je posejao seme na svojoj njivi. On leže noću i ustaje danju, a seme niče i raste ni sam ne zna kako. Zemlja sama po sebi čini da donosi rod. Prvo se pojavi stabljika, zatim klas, onda klas pun žita. A kada usev sasvim dozri, čovek brže-bolje uzima srp u ruke, jer je žetva prispela.“
Isus ponovo prozbori: „S čim ćemo uporediti Carstvo Božije? Kakvom pričom da ga objasnimo? Ono je slično gorušičinom zrnu, najmanjem od svih koja se seju u zemlju. Ali kada se poseje, izrasta i postaje veće od sveg ostalog rastinja, pa razvija toliko velike grane da se pod njegovom senkom gnezde ptice nebeske.“
Isus je narodu pripovedao mnogo ovakvih priča, onoliko koliko su mogli da razumeju. Bez priča im ništa nije govorio. Ipak, svojim učenicima je sve objašnjavao kada su bili sami.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
