Jadan li sam!
Ja sam kao oni koji beru letnje voće
i pabirče grožđe,
a nema grozdova za jelo,
i nema ranih smokava za kojima mi duša žudi.
Nestalo je vernika iz zemlje
i pravednika među ljudima nema.
Svako vreba krv da lije,
svako mrežom lovi brata svoga.
Rukama su vešti u zlu.
Glavar zahteva, sudija mito traži,
velikaš kazuje svoje prohteve
i zajedno spletkare.
Njihov je najbolji čovek poput trna,
a pravednik gori od trnovog žbuna.
Stiže ti tvoja kazna,
dan što ti je najavljen,
i sada će nastati njihova pometnja.
Drugu ne veruj
i u prijatelja se ne pouzdaj.
Usta svoja ne otvaraj
ni pred onom u naručju svome.
Sin prezire oca,
ćerka se diže na majku svoju
i snaha na svekrvu svoju.
Čoveku će njegovi ukućani postati neprijatelji.
A ja Gospoda iščekujem,
čekam Boga mog spasenja!
Uslišiće mene Bog moj!
Ne raduj se nada mnom, o, neprijateljice moja!
Jer, ako sam i pao, ustaću;
ako i u tami sedim,
Gospod mi je svetlost!
Gospodnju ću jarost da podnosim –
jer sam mu zgrešio –
dok moj slučaj ne odbrani
i parnicu moju pravedno ne reši.
Izvešće me on na svetlost
i ja ću gledati pravednost njegovu.
Videće to moja neprijateljica
i sramota će pokriti onu što me pita:
„Gde je Gospod, tvoj Bog?“
A ja ću je posmatrati,
jer će tada postati blato po drumu gaženo.
To je dan gradnje tvojih zidova,
toga dana će se tvoja međa proširiti.
Toga će ti dana dolaziti
od Asirije do gradova Egipta;
i od Egipta do reke Eufrat;
od mora do mora
i od gore do gore.
I zemlja će se pretvoriti u pustoš
zbog njenih stanovnika,
zbog ploda dela njihovih.
Palicom svojom napasaj svoj narod,
stado svog nasledstva
što prebiva sâmo u čestaru,
usred voćnjaka.
Napasaj ih po Vasanu i Galadu
kao u starim vremenima.
„Kao u danima tvog izlaska iz egipatske zemlje
pokazaću vam čudesa.“
Narodi će gledati
i zastideće se sve svoje snage.
Zatvoriće usta svoja
i uši će im zagluveti.
Lizaće prašinu poput zmije,
poput gmizavaca zemaljskih trešće se puzeći iz svojih utvrda.
Zbog Gospoda, našeg Boga,
prestravljeni biće
i plašiće te se.
Ko je Bog tebi nalik,
što krivice prašta
i prelazi preko greha ostatka svog nasledstva?
Ne srdi se doveka
već uživa u milosti.
Opet će se smilovati na nas
i zgaziti naše krivice.
Da, ti ćeš baciti u dubine mora sve grehe njihove.
Pokazaćeš istinu Jakovu
i milost Avrahamu
kako si se od davnina
zakleo našim ocima.