Knjiga proroka Miheja 7:1-20
Knjiga proroka Miheja 7:1-20 Novi srpski prevod (NSPL)
Jadan li sam! Ja sam kao oni koji beru letnje voće i pabirče grožđe, a nema grozdova za jelo, i nema ranih smokava za kojima mi duša žudi. Nestalo je vernika iz zemlje i pravednika među ljudima nema. Svako vreba krv da lije, svako mrežom lovi brata svoga. Rukama su vešti u zlu. Glavar zahteva, sudija mito traži, velikaš kazuje svoje prohteve i zajedno spletkare. Njihov je najbolji čovek poput trna, a pravednik gori od trnovog žbuna. Stiže ti tvoja kazna, dan što ti je najavljen, i sada će nastati njihova pometnja. Drugu ne veruj i u prijatelja se ne pouzdaj. Usta svoja ne otvaraj ni pred onom u naručju svome. Sin prezire oca, ćerka se diže na majku svoju i snaha na svekrvu svoju. Čoveku će njegovi ukućani postati neprijatelji. A ja Gospoda iščekujem, čekam Boga mog spasenja! Uslišiće mene Bog moj! Ne raduj se nada mnom, o, neprijateljice moja! Jer, ako sam i pao, ustaću; ako i u tami sedim, Gospod mi je svetlost! Gospodnju ću jarost da podnosim – jer sam mu zgrešio – dok moj slučaj ne odbrani i parnicu moju pravedno ne reši. Izvešće me on na svetlost i ja ću gledati pravednost njegovu. Videće to moja neprijateljica i sramota će pokriti onu što me pita: „Gde je Gospod, tvoj Bog?“ A ja ću je posmatrati, jer će tada postati blato po drumu gaženo. To je dan gradnje tvojih zidova, toga dana će se tvoja međa proširiti. Toga će ti dana dolaziti od Asirije do gradova Egipta; i od Egipta do reke Eufrat; od mora do mora i od gore do gore. I zemlja će se pretvoriti u pustoš zbog njenih stanovnika, zbog ploda dela njihovih. Palicom svojom napasaj svoj narod, stado svog nasledstva što prebiva sâmo u čestaru, usred voćnjaka. Napasaj ih po Vasanu i Galadu kao u starim vremenima. „Kao u danima tvog izlaska iz egipatske zemlje pokazaću vam čudesa.“ Narodi će gledati i zastideće se sve svoje snage. Zatvoriće usta svoja i uši će im zagluveti. Lizaće prašinu poput zmije, poput gmizavaca zemaljskih trešće se puzeći iz svojih utvrda. Zbog Gospoda, našeg Boga, prestravljeni biće i plašiće te se. Ko je Bog tebi nalik, što krivice prašta i prelazi preko greha ostatka svog nasledstva? Ne srdi se doveka već uživa u milosti. Opet će se smilovati na nas i zgaziti naše krivice. Da, ti ćeš baciti u dubine mora sve grehe njihove. Pokazaćeš istinu Jakovu i milost Avrahamu kako si se od davnina zakleo našim ocima.
Knjiga proroka Miheja 7:1-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тешко мени! Постао сам као њива кад се пожање, као виноград после бербе. Нема зрна грожђа за храну, ни смокве ране коју жели душа моја. Нема побожног у земљи, ни праведног међу људима. Сви они крв вребају, човек брату свом мрежу поставља. Руке су им ка злу пружене, то великаш тражи. Судија према поклону пресуђује, великаш по својој вољи одлучује. Најбољи од њих је као трн, најисправнији је као чкаљ. Долази дан најављени, приближава се казна твоја, зато су сви збуњени. Не уздајте се у ближњег, не верујте вођи. Пред оном која ти на грудима лежи затварај врата уста својих. Син оца грди, ћерка устаје на мајку своју, снаха на свекрву своју. Човеку су непријатељи укућани његови. Ја ка Господу гледам, чекам Бога који ми помаже, услишиће ме Бог мој. Не ликуј нада мном, непријатељице моја! Ако сам пао, устаћу! Ако у тами боравим, Господ је светлост моја! Подносим гнев Господњи јер сам му згрешио. Кад расправи парницу моју и мени пресуди, извешће ме на светлост и гледаћу правду његову. Кад га угледа непријатељица моја, од стида ће се покрити. Она ми је говорила: „Где је Господ, Бог твој?” Кад је угледам, наслађиваће се очи моје јер је она згажена као блато на улици. Долази дан кад ће се сазидати зидине твоје, дан кад ће заповест отићи далеко. У тај дан долазиће теби од Асирије до градова тврдих, од градова тврдих до реке, од мора до мора и од горе до горе. Земља ће пуста постати због становника својих и плодова дела њихових. Напасај народ свој палицом својом, стадо наслеђа свога, које усамљено живи у жбуњу посред Кармила. Нека пасу по Васану и по Галаду, као у дане старе. Покажи нам чудеса као у дане кад си изашао из земље египатске. Видеће и посрамиће се варвари поред све силе своје. Ставиће руку на уста, а уши ће им заглухнути. Лизаће прах као змија, као гмизавци земаљски. Излазиће дршћући из рупа својих, прилазиће уплашени Господу, Богу нашем, и тебе ће се бојати. Који ти је бог сличан, који грехе опрашта и прелази преко безакоња остатку наслеђа свога? Не траје дуго гнев његов, него му је милосрђе драго. Он ће нам се опет смиловати, обрисаће безакоња наша, бациће у дубину морску сва сагрешења њихова. Подај истину Јакову и милост Аврааму, као што си се заклео очевима нашим у време давно.
Knjiga proroka Miheja 7:1-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тешко мени! Ја сам као онај који летње плодове убире када се пабирчи по винограду. Нигде грозда да га поједем, ниједне ране смокве за којом жудим. Верни нестадоше из земље, не остаде ниједан честит међу људима. Сви вребају да пролију крв, свако свакога лови мрежом. Обе руке се извештиле за зло. Службеник тражи поклоне, судија прима мито, великаш одлучује по свом хиру – сви они сплеткаре заједно. Најбољи међу њима је као трн, најчеститији као живица од трња. Дошао је дан од ког су страховали, дан када ће бити кажњени. Сада је време њихове пометње. Не веруј ближњему, не уздај се у пријатеља, пази шта причаш пред оном која ти лежи у наручју. Јер, син презире оца, кћи се диже против мајке, снаха против свекрве. Човеку ће његови укућани бити непријатељи. А ја, ја сам с надом загледана у ГОСПОДА, чекам Бога, свога Спаситеља. Услишиће ме мој Бог. Не ликуј нада мном, душманко. Иако сам пала, устаћу. Иако седим у тами, ГОСПОД је моја светлост. Зато што сам згрешила против ГОСПОДА, трпећу његову срџбу док се не заузме за мене и не добије моју парницу. Извешће ме на светлост, и ја ћу видети његову праведност. Видеће то моја душманка и биће осрамоћена она која је говорила: »Где је тај ГОСПОД, твој Бог?« Тада ће ми се очи наслађивати гледајући како по њој газе као по блату на улицама. Доћи ће дан када ће ти бити подигнути бедеми, дан када ће ти се проширити међе. Тога дана долазиће ти људи од Асирије до египатских градова, од Египта до Еуфрата, од мора до мора, од горе до горе. Земља ће опустети због својих житеља и њихових дела. Напасај свој народ својом палицом, стадо свога поседа, које сâмо живи у шуми, на бујним пашњацима. Нека пасе у Башану и Гиладу као у прадавним данима. Покажи нам чуда као у дане када си изашао из Египта. Народи ће их видети и постидети се упркос свој својој сили. Руком ће покрити уста и уши ће им заглушити. Лизаће прашину као змија, као створови који гмижу по земљи. Дрхтећи ће изаћи из својих јазбина, у страху се окренути теби, ГОСПОДЕ, наш Боже, и бојати те се. Ко је Бог као ти, који прашта грех и прелази преко преступа Остатка свога поседа? Ти не истрајаваш вечно у своме гневу, него ти је мило да покажеш љубав. Опет ћеш нам се смиловати: згазићеш наша злодела и све наше грехе бацити у дубине мора. Јакову ћеш дати истину, Аврааму љубав, као што си уз заклетву обећао нашим праоцима у давним данима.
Knjiga proroka Miheja 7:1-20 Нови српски превод (NSP)
Јадан ли сам! Ја сам као они који беру летње воће и пабирче грожђе, а нема гроздова за јело, и нема раних смокава за којима ми душа жуди. Нестало је верника из земље и праведника међу људима нема. Свако вреба крв да лије, свако мрежом лови брата свога. Рукама су вешти у злу. Главар захтева, судија мито тражи, великаш казује своје прохтеве и заједно сплеткаре. Њихов је најбољи човек попут трна, а праведник гори од трновог жбуна. Стиже ти твоја казна, дан што ти је најављен, и сада ће настати њихова пометња. Другу не веруј и у пријатеља се не поуздај. Уста своја не отварај ни пред оном у наручју своме. Син презире оца, ћерка се диже на мајку своју и снаха на свекрву своју. Човеку ће његови укућани постати непријатељи. А ја Господа ишчекујем, чекам Бога мог спасења! Услишиће мене Бог мој! Не радуј се нада мном, о, непријатељице моја! Јер, ако сам и пао, устаћу; ако и у тами седим, Господ ми је светлост! Господњу ћу јарост да подносим – јер сам му згрешио – док мој случај не одбрани и парницу моју праведно не реши. Извешће ме он на светлост и ја ћу гледати праведност његову. Видеће то моја непријатељица и срамота ће покрити ону што ме пита: „Где је Господ, твој Бог?“ А ја ћу је посматрати, јер ће тада постати блато по друму гажено. То је дан градње твојих зидова, тога дана ће се твоја међа проширити. Тога ће ти дана долазити од Асирије до градова Египта; и од Египта до реке Еуфрат; од мора до мора и од горе до горе. И земља ће се претворити у пустош због њених становника, због плода дела њихових. Палицом својом напасај свој народ, стадо свог наследства што пребива са̂мо у честару, усред воћњака. Напасај их по Васану и Галаду као у старим временима. „Као у данима твог изласка из египатске земље показаћу вам чудеса.“ Народи ће гледати и застидеће се све своје снаге. Затвориће уста своја и уши ће им заглувети. Лизаће прашину попут змије, попут гмизаваца земаљских трешће се пузећи из својих утврда. Због Господа, нашег Бога, престрављени биће и плашиће те се. Ко је Бог теби налик, што кривице прашта и прелази преко греха остатка свог наследства? Не срди се довека већ ужива у милости. Опет ће се смиловати на нас и згазити наше кривице. Да, ти ћеш бацити у дубине мора све грехе њихове. Показаћеш истину Јакову и милост Аврахаму како си се од давнина заклео нашим оцима.
Knjiga proroka Miheja 7:1-20 Sveta Biblija (SRP1865)
Teško meni! jer sam kao kad se obere ljetina, kao kad se pabirèi poslije branja vinogradskoga; nema grozda za jelo, ranoga voæa želi duša moja. Nesta pobožnoga sa zemlje i nema pravoga meðu ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svojega mrežom. Da èine zlo objema rukama što više mogu, ište knez; i sudija sudi za platu, i ko je velik govori opaèinu duše svoje, i spleæu je. Najbolji je izmeðu njih kao trn, najpraviji je gori od trnjaka; dan stražara tvojih, pohoðenje tvoje, doðe, sada æe se smesti. Ne vjerujte prijatelju, ne oslanjajte se na voða; od one koja ti na krilu leži, èuvaj vrata usta svojih. Jer sin grdi oca, kæi ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su èovjeku domašnji njegovi. Ali ja æu Gospoda pogledati, èekaæu Boga spasenja svojega; uslišiæe me Bog moj. Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustaæu; ako sjedim u mraku, Gospod æe mi biti vidjelo. Podnosiæu gnjev Gospodnji, jer mu zgriješih, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešæe me na vidjelo, vidjeæu pravdu njegovu. Neprijateljica æe moja vidjeti, i sram æe je pokriti, koja mi govori: gdje je Gospod Bog tvoj? oèi æe je moje vidjeti; sada æe se ona pogaziti kao blato na ulicama. U koje se vrijeme sazidaju zidovi tvoji, u to æe vrijeme otiæi zapovijest nadaleko; U to æe vrijeme dolaziti k tebi od Asirske do tvrdijeh gradova, i od tvrdijeh gradova do rijeke, i od mora do mora, i od gore do gore. A zemlja æe biti pusta sa stanovnika svojih, za plod djela njihovijeh. Pasi narod svoj s palicom svojom, stado našljedstva svojega, koje živi osamljeno u šumi, usred Karmila; neka pasu po Vasanu i po Galadu, kao u staro vrijeme. Kao u vrijeme kad si izašao iz zemlje Misirske pokazaæu mu èudesa. Narodi æe vidjeti, i postidjeæe se od sve sile svoje; metnuæe ruku na usta, uši æe im zagluhnuti. Lizaæe prah kao zmija; kao bubine zemaljske drkæuæi ižlješæe iz rupa svojih; pritrèaæe uplašeni ka Gospodu Bogu našemu, i tebe æe se bojati. Ko je Bog kao ti? koji prašta bezakonje i prolazi prijestupe ostatku od našljedstva svojega, ne drži dovijeka gnjeva svojega, jer mu je mila milost. Opet æe se smilovati na nas; pogaziæe naša bezakonja; baciæeš u dubine morske sve grijehe njihove. Pokazaæeš istinu Jakovu, milost Avramu, kako si se zakleo ocima našim u staro vrijeme.