Matej 9:8-38

Kada je narod to video, zaprepastio se, pa je dao slavu Bogu koji je dao takvu vlast ljudima. Kako je odlazio odande, Isus je primetio jednog čoveka kako sedi na mestu za prikupljanje poreza. Zvao se Matej. Isus mu reče: „Pođi za mnom!“ On ustade i pođe za Isusom. Dok je Isus obedovao u Matejevoj kući, mnogo poreznika i drugih grešnika je došlo i obedovalo sa Isusom i njegovim učenicima. A fariseji, videvši to, upitaše njegove učenike: „Zašto vaš učitelj jede sa poreznicima i drugim grešnicima?“ Isus je to čuo, pa im je odgovorio: „Lekar ne treba zdravima, nego bolesnima. Idite i naučite šta znači ovo: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu.’ Jer ja nisam došao da pozovem pravednike, već grešnike.“ Isusu su tada pristupili Jovanovi učenici. Pitali su ga: „Zašto mi i fariseji često postimo, a tvoji učenici ne poste?“ Isus im odgovori: „Zar mogu svatovi tugovati dok je mladoženja sa njima? Ipak, doći će dani kada će im oteti mladoženju, i tada će postiti. Niko ne prišiva zakrpu od novog platna na staru odeću; jer zakrpa, kad se u pranju skupi, dere staru odeću, te nastaje veća poderotina. Niti se novo vino sipa u stare mehove, jer će se stari mehovi raspući od vrenja novog vina, pa će vino isteći, a mehovi propasti. Nego, novo vino se sipa u nove mehove, pa se tako oboje sačuvaju.“ Dok im je Isus to govorio, pristupi mu neki starešina, pade pred njim ničice i reče: „Moja ćerka je upravo umrla. No, ti dođi, stavi svoju ruku na nju i ona će oživeti.“ Isus ustade te pođe za njim zajedno sa svojim učenicima. Uto, neka žena koja je dvanaest godina patila od krvarenja, priđe mu s leđa i dotače rub njegove odeće. Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću.“ Isus se okrete i ugledavši je, reče: „Hrabro, ćerko, tvoja te je vera iscelila.“ Žena je tog časa bila izlečena. Kada je Isus došao u kuću onog starešine, ugledao je pogrebne svirače i ljude kako nariču. Rekao im je: „Sklonite se! Devojka nije umrla, nego spava.“ A oni su mu se podsmevali. Kada je narod bio isteran, Isus uđe unutra, uze devojku za ruku i ona ustade živa. To se pročulo po celom onom kraju. Kad je Isus odlazio odande, krenu za njim dva slepca. Vikali su i govorili: „Sine Davidov, smiluj se na nas!“ Kad je ušao u kuću, slepci mu pristupe. Isus ih upita: „Verujete li da vas mogu isceliti?“ „Da, Gospode!“ – odgovoriše oni. Onda je Isus dotakao njihove oči i rekao: „Neka vam bude po vašoj veri.“ Tog časa su progledali, a Isus im strogo napomenu: „Gledajte da niko ne dozna za ovo!“ A oni, izašavši iz kuće, proneše glas o njemu po celom onom kraju. Tek što su ova dvojica izašla, kad eto, dovedoše mu čoveka koji nije mogao da govori jer je bio opsednut zlim duhom. Pošto je Isus isterao zlog duha, nemi čovek je progovorio. Narod je ostao u čudu govoreći: „Nikada se tako nešto nije dogodilo u Izrailju.“ Ipak, fariseji rekoše: „On uz pomoć glavara zlih duhova isteruje zle duhove!“ Isus je prolazio kroz sve gradove i sela. Poučavao je narod u njihovim sinagogama, objavljivao Radosnu vest o Carstvu i lečio svaku bolest i svaku nemoć. Kad je video toliki narod, sažalio se nad njim, jer su bili iznureni i ojađeni kao ovce bez pastira. Tada Isus reče svojim učenicima: „Žetve je mnogo, a malo radnika. Stoga se molite Gospodaru žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.“