Matej 23:1-39

Tada Isus reče narodu i svojim učenicima: „Znalci Svetog pisma i fariseji su zaseli na Mojsijevu stolicu. Sve što vam kažu, vi to činite i sledite, ali se ne povodite za onim što rade, jer oni jedno govore, a drugo rade. Oni vezuju i tovare teška bremena ljudima na pleća, a sami neće ni prstom da mrdnu da bi ih pokrenuli. Sva svoja dela čine da bi ih ljudi videli: proširuju svoje molitvene zapise i produžuju rese na odeći. Vole pročelja na gozbama i prednja mesta u sinagogama, da ih ljudi pozdravljaju na trgovima i da ih oslovljavaju sa ’Učitelju!’ A vi se nemojte oslovljavati sa ’učitelju!’, jer samo je jedan vaš Učitelj, a vi ste svi braća. I nikoga na zemlji ne oslovljavajte sa ’Oče!’, jer samo je jedan vaš Otac – onaj koji je na nebu. Niti zovite koga vođom, jer samo je jedan vaš vođa – Hristos. Najveći među vama neka vam bude sluga. Ko samog sebe uzvisuje, biće ponižen, a ko sebe unizi, biće uzvišen. Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli. Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Udovice lišavate imovine, a molite se dugo da biste ostavili dobar utisak na ljude. Zato ćete biti strože osuđeni. Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe. Jao vama, slepe vođe! Vi kažete: ’Ko se zakune hramom, to ga ne obavezuje ni na šta, a ko se zakune zlatom koje pripada hramu, obavezan je da održi zakletvu.’ Budale i slepci! Pa šta je veće: zlato ili hram koji posvećuje zlato? Takođe kažete: ’Ko se zakune žrtvenikom, to ga ne obavezuje ni na šta, a ko se zakune darom koji je na žrtveniku, obavezan je da održi zakletvu.’ Slepci! Pa šta je veće? Dar ili žrtvenik koji posvećuje dar? Ko se, dakle, zakune žrtvenikom, kune se njime i svime što je na njemu. I ko se zakune hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu. I ko se zakune nebom, kune se Božijim prestolom i onim koji sedi na njemu. Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Dajete desetak od nane, kopra i kima, a propuštate ono što je pretežnije u Zakonu – pravdu, milosrđe i veru. Ovo je trebalo činiti, a ono ne propuštati. Slepe vođe, vi proceđujete piće kad vam komarac upadne u čašu, a kamilu gutate! Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Čistite čašu i zdelu spolja, a iznutra su pune grabeži i raskalašnosti. Fariseju slepi! Očisti najpre čašu iznutra, da bi i njena spoljašnjost bila čista. Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Vi ste kao grobovi okrečeni u belo. Spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svakakve nečistoće. Tako i vi naoko izgledate ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja. Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Vi podižete spomenike prorocima i ukrašavate grobove pravednika i govorite: ’Da smo mi živeli u vreme naših predaka, mi ne bismo učestvovali u prolivanju krvi proročke.’ Tako sami svedočite protiv sebe da ste potomci onih koji su pobili proroke. Dovršite samo ono što vaši preci započeše! Zmije! Porode otrovni! Kako ćete pobeći od kazne kojom ste osuđeni na pakao? Stoga, evo, ja vam šaljem proroke, mudrace i znalce Svetoga pisma. Neke od njih ćete pobiti i razapeti, a neke ćete bičevati po vašim sinagogama i terati iz vaših gradova. Tako će na vas doći kazna za svu pravedničku krv prolivenu na zemlji, od krvi Avelja pravednika do Zaharije sina Varahijina, koga ste ubili između hrama i žrtvenika. Zaista vam kažem, sve će ovo doći na ovaj naraštaj. Jerusalime, Jerusalime, ti što ubijaš proroke i kamenuješ one koji su poslani k tebi, koliko puta sam hteo da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, ali vi niste hteli. Evo, kuća vam se ostavlja pustom. A ja vam kažem da me nećete videti dok ne kažete: ’Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje!’“