Matej 20:1-34

Carstvo nebesko je slično domaćinu koji je u ranu zoru otišao da unajmi radnike za svoj vinograd. Pogodio se sa njima da rade za jedan srebrnjak na dan i poslao ih u svoj vinograd. Oko devet sati ujutro je ponovo otišao i video druge kako stoje na trgu besposleni, pa i njima reče: ’Idite i vi u vinograd, pa ću vam platiti što bude pravo.’ Oni odoše. Otišao je ponovo oko podne i oko tri po podne i učinio isto tako. Izašavši oko pet po podne, našao je neke druge kako stoje na trgu, pa ih je upitao: ’Zašto stojite ovde celi dan besposleni?’ Oni mu odgovoriše: ’Niko nas nije unajmio.’ Domaćin i njima reče: ’Idite i vi u moj vinograd.’ Kad je palo veče, gospodar vinograda reče svome upravitelju: ’Pozovi radnike i plati im, počevši od onih koji su došli poslednji, pa do onih koji su došli prvi.’ Kad su došli oni koji su radili od pet sati po podne, dobili su po jedan srebrnjak. Kada su došli oni koji su prvi počeli da rade, pomislili su da će primiti više. Ali i oni su primili po jedan srebrnjak. Primivši svoje, počeli su da gunđaju protiv domaćina. Govorili su: ’Ovi koji su došli poslednji radili su samo jedan sat, a ti si ih izjednačio sa nama koji smo podnosili težinu dnevnog posla i žegu.’ A gospodar odgovori jednom od njih: ’Prijatelju, ja ti ne činim nepravdu. Nisi li se pogodio sa mnom za srebrnjak? Uzmi svoje pa idi. A ja hoću da dam ovom poslednjem kao i tebi. Zar ja nemam pravo da raspolažem svojim novcem kako hoću? Ili ti je oko zavidno zato što sam ja dobar?’ Tako će poslednji biti prvi, i prvi – poslednji.“ Dok se Isus uspinjao prema Jerusalimu, uzeo je Dvanaestoricu učenika nasamo, i putem im rekao: „Evo, penjemo se prema Jerusalimu i Sin Čovečiji će biti predan vodećim sveštenicima i znalcima Svetog pisma, i oni će ga osuditi na smrt. Zatim će ga izručiti neznabošcima da mu se rugaju, i da ga izbičuju i razapnu, ali će on trećeg dana vaskrsnuti.“ Tada mu pristupi majka sinova Zavedejevih sa sinovima i pade ničice da zatraži nešto od njega. Isus je upita: „Šta želiš?“ Ona mu reče: „Odredi da ova moja dva sina u tvome Carstvu sednu pored tebe, jedan zdesna, a drugi sleva.“ Isus odgovori: „Ne znate šta tražite. Možete li piti čašu koju ću ja ispiti?“ „Možemo!“ – odgovoriše mu oni. Isus im uzvrati: „Čašu ćete ispiti, ali ko će sedeti meni zdesna i sleva, to ja nisam ovlašten da dam. To je za one kojima je to moj Otac namenio.“ Kada su to čula ostala desetorica, razljutiše se na dva brata. Isus ih onda sve dozva i reče im: „Vi znate da vladari vladaju narodima i da ih njihovi velikaši drže pod vlašću. Tako nešto neće biti među vama! Nego, ko hoće među vama da bude velik, neka vam bude sluga, i ko hoće među vama da bude prvi, neka vam bude sluga. Tako ni Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.“ Kad su izlazili iz Jerihona, pođe za njim silan narod. Uto, dva slepca koja su sedela kraj puta, čuvši da Isus prolazi, povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!“ Narod ih je ućutkivao, ali oni još jače povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!“ Isus stade, pozva ih i reče: „Šta želite da vam učinim?“ Oni mu rekoše: „Gospode, daj da progledamo!“ Isus se sažali na njih, dotače njihove oči i oni odmah progledaše. Potom su krenuli za njim.