Matej 20:1-16

Carstvo nebesko je slično domaćinu koji je u ranu zoru otišao da unajmi radnike za svoj vinograd. Pogodio se sa njima da rade za jedan srebrnjak na dan i poslao ih u svoj vinograd. Oko devet sati ujutro je ponovo otišao i video druge kako stoje na trgu besposleni, pa i njima reče: ’Idite i vi u vinograd, pa ću vam platiti što bude pravo.’ Oni odoše. Otišao je ponovo oko podne i oko tri po podne i učinio isto tako. Izašavši oko pet po podne, našao je neke druge kako stoje na trgu, pa ih je upitao: ’Zašto stojite ovde celi dan besposleni?’ Oni mu odgovoriše: ’Niko nas nije unajmio.’ Domaćin i njima reče: ’Idite i vi u moj vinograd.’ Kad je palo veče, gospodar vinograda reče svome upravitelju: ’Pozovi radnike i plati im, počevši od onih koji su došli poslednji, pa do onih koji su došli prvi.’ Kad su došli oni koji su radili od pet sati po podne, dobili su po jedan srebrnjak. Kada su došli oni koji su prvi počeli da rade, pomislili su da će primiti više. Ali i oni su primili po jedan srebrnjak. Primivši svoje, počeli su da gunđaju protiv domaćina. Govorili su: ’Ovi koji su došli poslednji radili su samo jedan sat, a ti si ih izjednačio sa nama koji smo podnosili težinu dnevnog posla i žegu.’ A gospodar odgovori jednom od njih: ’Prijatelju, ja ti ne činim nepravdu. Nisi li se pogodio sa mnom za srebrnjak? Uzmi svoje pa idi. A ja hoću da dam ovom poslednjem kao i tebi. Zar ja nemam pravo da raspolažem svojim novcem kako hoću? Ili ti je oko zavidno zato što sam ja dobar?’ Tako će poslednji biti prvi, i prvi – poslednji.“