YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Matej 13:31-58

Matej 13:31-58 NSPL

Isus im je izložio drugu priču: „Carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu koje čovek uzme i poseje na svojoj njivi. Ono je doduše manje od sveg semenja, ali kada izraste, nadvisuje ostalo rastinje i postaje drvo na koje dolaze ptice nebeske i gnezde se po njegovim granama.“ Ispričao im je još jednu priču: „Carstvo nebesko je slično kvascu koji žena uzme i umesi sa tri mere brašna, dok sve testo ne uskisne.“ Sve ovo je Isus ispričao narodu kroz priče, i bez priča im ništa nije govorio, da bi se ispunilo ono što je Bog rekao po proroku: „Moj govor biće u pričama, objaviću što je sakriveno od postanka sveta.“ Isus je onda raspustio narod i ušao u kuću. Njegovi učenici su došli k njemu i rekli mu: „Razjasni nam priču o kukolju na njivi.“ On im odgovori: „Sejač dobrog semena je Sin Čovečiji. Njiva predstavlja svet. Dobro seme su podanici Carstva, a kukolj su podanici Zloga. Neprijatelj koji je posejao kukolj – to je đavo. Žetva je svršetak sveta, a žeteoci anđeli. I kao što se kukolj sakuplja i spaljuje, tako će biti na svršetku sveta. Sin Čovečiji će poslati svoje anđele da sakupe iz njegovog Carstva sve one što navode na greh i one koji čine bezakonje, pa će ih baciti u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba. Tada će pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svojega. Ko ima uši, neka sluša! Carstvo nebesko je slično i blagu sakrivenom u polju, koje čovek nađe. On ga tada sakrije i sav radostan ode da proda sve što ima, pa kupi ono polje. Nadalje, Carstvo nebesko je slično trgovcu koji traga za lepim biserima. A kada nađe jedan skupoceni biser, on ode da rasproda sve što ima i kupi ga. Carstvo nebesko je slično i ribarskoj mreži bačenoj u more koja zahvati razne vrste riba. Kada se mreža napuni i izvuku je na obalu, onda ribari sednu, pa dobre ribe stave u sudove, a loše izbace. Tako će biti i na svršetku sveta: izaći će anđeli pa će izdvojiti zle od pravednih i baciti ih u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba. Razumete li sve ovo?“ Oni odgovoriše: „Da!“ On im onda reče: „Zato je svaki znalac Svetog pisma, poučen o Carstvu nebeskom, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.“ Kada je Isus završio sa ovim pričama, otišao je odande. Došao je u svoj zavičaj i učio meštane u njihovoj sinagogi. Oni su se divili i govorili: „Odakle ovome ovakva mudrost i čuda? Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija, a njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? Nisu li i njegove sestre ovde među nama? Odakle mu onda sve to?“ Zato ga nisu prihvatili. Isus im reče: „Prorok je bez časti samo u svom zavičaju i u svom domu.“ Tu nije učinio mnogo čuda zbog njihovog neverovanja.