Mnogo im je govorio služeći se pričama:
„Gle, izađe sejač da seje. I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih. Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka. Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se. Neka zrna su pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke. Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju i donela rod: neka stostruko, neka šezdesetostruko, a neka tridesetostruko. Ko ima uši, neka sluša!“
Tada mu pristupe njegovi učenici i upitaju ga: „Zašto im govoriš kroz priče?“ Isus im odgovori: „Vama je dano da saznate tajne Carstva nebeskog, a njima nije dano. Jer ko ima, njemu će se dodati i izobilovaće, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima. Zato im govorim kroz priče, zato što gledaju, a ne vide, slušaju, a ne čuju i ne razumeju. Na njima se ispunjava Isaijino proroštvo koje glasi:
’Slušaćete i nećete razumeti,
gledaćete i nećete videti.
Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda,
uši su svoje začepili,
oči su svoje zatvorili,
da očima ne vide,
da ušima ne čuju,
da srcem ne razumeju i obrate se,
da ih ja iscelim.’
A vaše oči su blažene što gledaju, i vaše uši što slušaju. Jer zaista vam kažem: mnogi proroci i pravednici su želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju što vi slušate, ali nisu čuli.
Vi poslušajte, dakle, šta znači priča o sejaču. Svakome ko sluša reč o Carstvu, a ne razume, dolazi Zli i otima što mu je posejano u srcu. To je ono seme što je uz put posejano. A seme posejano na kamenito tle, to je onaj koji kad čuje Božiju reč, odmah je sa radošću prihvata, ali pošto reč nije uhvatila korena u njemu, biva nepostojan. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, on odmah otpada. Ono seme što je posejano u trnje, to je onaj koji čuje reč, ali briga za ovozemaljske stvari i zavodljivost bogatstva uguše reč, te ostaje bez ploda. A seme posejano na dobro tle, to je onaj koji reč sluša i razume, te onda zaista daje plod: stostruko, šezdesetostruko i tridesetostruko.“
Isus im je ispričao drugu priču: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. Ali dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, poseje kukolj među žito i ode. Kada je usev izrastao i doneo plod, pokazao se i kukolj. Sluge pristupiše svome domaćinu, pa mu rekoše: ’Gospodaru, nisi li ti posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?’ ’To je uradio neprijatelj’, odgovori im domaćin. Sluge ga onda upitaše: ’Hoćeš li, onda, da odemo i da ga pokupimo?’ Domaćin im odgovori: ’Ne, da ne biste sa kukoljem iščupali i žito. Ostavite neka oboje rastu do žetve. A u vreme žetve ću reći žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito odnesite u moju žitnicu.’“
Isus im je izložio drugu priču: „Carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu koje čovek uzme i poseje na svojoj njivi. Ono je doduše manje od sveg semenja, ali kada izraste, nadvisuje ostalo rastinje i postaje drvo na koje dolaze ptice nebeske i gnezde se po njegovim granama.“
Ispričao im je još jednu priču:
„Carstvo nebesko je slično kvascu koji žena uzme i umesi sa tri mere brašna, dok sve testo ne uskisne.“
Sve ovo je Isus ispričao narodu kroz priče, i bez priča im ništa nije govorio, da bi se ispunilo ono što je Bog rekao po proroku:
„Moj govor biće u pričama,
objaviću što je sakriveno od postanka sveta.“
Isus je onda raspustio narod i ušao u kuću. Njegovi učenici su došli k njemu i rekli mu: „Razjasni nam priču o kukolju na njivi.“ On im odgovori: „Sejač dobrog semena je Sin Čovečiji. Njiva predstavlja svet. Dobro seme su podanici Carstva, a kukolj su podanici Zloga. Neprijatelj koji je posejao kukolj – to je đavo. Žetva je svršetak sveta, a žeteoci anđeli. I kao što se kukolj sakuplja i spaljuje, tako će biti na svršetku sveta. Sin Čovečiji će poslati svoje anđele da sakupe iz njegovog Carstva sve one što navode na greh i one koji čine bezakonje, pa će ih baciti u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba. Tada će pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svojega. Ko ima uši, neka sluša!
Carstvo nebesko je slično i blagu sakrivenom u polju, koje čovek nađe. On ga tada sakrije i sav radostan ode da proda sve što ima, pa kupi ono polje.
Nadalje, Carstvo nebesko je slično trgovcu koji traga za lepim biserima. A kada nađe jedan skupoceni biser, on ode da rasproda sve što ima i kupi ga.
Carstvo nebesko je slično i ribarskoj mreži bačenoj u more koja zahvati razne vrste riba. Kada se mreža napuni i izvuku je na obalu, onda ribari sednu, pa dobre ribe stave u sudove, a loše izbace. Tako će biti i na svršetku sveta: izaći će anđeli pa će izdvojiti zle od pravednih i baciti ih u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba.
Razumete li sve ovo?“ Oni odgovoriše: „Da!“ On im onda reče: „Zato je svaki znalac Svetog pisma, poučen o Carstvu nebeskom, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.“
Kada je Isus završio sa ovim pričama, otišao je odande.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
