Došavši k Isusu, rekoše: „Jovan Krstitelj nas je poslao tebi, i pita: ’Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?’“
Isus je baš tada izlečio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, i vratio vid mnogim slepima. Onda im je odgovorio: „Idite i javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi se vraćaju u život, siromašnima se propoveda Radosna vest. Blažen je onaj ko se ne pokoleba zbog mene.“
Kad su Jovanovi glasnici otišli, Isus je počeo da govori narodu o Jovanu: „Zašto ste izašli u pustinju? Da vidite kako vetar ljulja trsku? Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka obučenog u raskošnu odeću? Evo, ti koji nose skupocenu odeću, žive u raskoši na carskim dvorovima. Prema tome, šta ste očekivali da vidite? Proroka? Da, kažem vam, on je i više nego prorok. To je onaj o kome je pisano:
’Evo, šaljem poslanika svoga
ispred tvoga lica,
koji će ti put pripraviti.’
Kažem vam da među ljudima rođenima od žena nije niko slavniji od Jovana, ali i najneznatniji među narodom Carstva Božijeg, slavniji je od njega.“
Svi ljudi i poreznici koji su slušali Isusa prihvatili su zahteve Božije pravednosti, time što su dali da ih Jovan krsti. Ali fariseji i znalci Svetog pisma odbaciše što je Bog naumio za njih, i nisu dali da ih Jovan krsti.
Isus nastavi: „S kim ću uporediti ljude ovog naraštaja? Kome li su slični? Oni su slični deci koja sede na trgu i dovikuju jedna drugoj:
’Svirali smo vam,
a vi niste igrali,
jadikovali smo,
a vi niste plakali!’
Došao je, naime, Jovan Krstitelj, koji posti i ne pije vino, a vi kažete: ’Opsednut je zlim duhom.’ Došao je Sin Čovečiji, koji jede i pije, a vi kažete: ’Gledaj izjelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!’ Ipak, mudrost dokazuju svi oni koji je prihvataju.“
Jednom prilikom neki farisej zamoli Isusa da obeduje sa njim. Isus je došao u kuću i zauzeo mesto za stolom. A neka žena, poznata u gradu po svojoj grešnosti, sazna da je Isus u farisejevoj kući. Ona donese posudu od alabastra s mirisnim uljem, pa se plačući saže do Isusovih nogu. Suzama je kvasila njegove noge i onda ih kosom brisala. Ljubila je njegova stopala i mazala ih mirisnim uljem.
A farisej koji ga je pozvao, kada je to video, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi da je žena što ga se dotiče grešnica.“
Isus mu se obrati: „Simone, hoću da ti kažem nešto.“
„Kaži, učitelju“ – odgovori on. Isus reče:
„Dva čoveka su dugovala istom zajmodavcu. Jedan je dugovao pet stotina srebrnjaka, a drugi pedeset. Pošto nisu imali da vrate, zajmodavac im obojici otpiše dug. Koji će ga, dakle, od njih više voleti?“
Simon odgovori: „Rekao bih, onaj kome je otpisao veći dug.“ Isus mu reče: „Dobro si prosudio.“
Onda se okrenuo prema ženi i rekao Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Kada sam došao u tvoju kuću, ti mi nisi dao vode da operem noge, a ona je suzama nakvasila moje noge i svojom kosom ih obrisala. Nisi me pozdravio poljupcem; a ona, otkako sam došao, ne prestaje da mi ljubi noge. Ni glavu mi nisi namazao uljem, a ona je mirisnim uljem namazala moje noge.
Zato ti kažem: ona je pokazala mnogo ljubavi zato što su joj oprošteni mnogi gresi. A kome je malo oprošteno, taj malo voli.“
A ženi reče: „Opraštam ti grehe.“ Oni koji su bili okupljeni za stolom, počeše da govore u sebi: „Ko je ovaj da oprašta grehe?“
Isus reče ženi: „Spasla te je tvoja vera. Idi s mirom.“